Presuda Momčilu Perišiću za špijunažu 5. februara

21.01.2021. god.

U Višem sudu okončano iznošenje završnih reči u postupku protiv bivšeg načelnika Generalštaba pukovnika Miodraga Sekulića i bivšeg pripadnika vojske Vladana Vlajkovića

Špijunska afera iz 2002. godine čiji je glavni akter, prema navodima optužnice beogradskog Višeg tužilaštva, nekadašnji načelnik Generalštaba i potpredsednik Vlade Srbije Momčilo Perišić, dobiće svoj sudski epilog 5. februara. Pred sudskim većem Višeg suda, juče je završeno iznošenje završnih reči stranaka u postupku protiv Perišića, pukovnika Miodraga Sekulića i bivšeg pripadnika vojske inženjera Vladana Vlajkovića, pa je izricanje presude zakazano za početak februara. Iako je ceo dokazni postupak bio zatvoren za javnost, prema nezvaničnim informacijama, izricanje presude biće javno, piše Politika.

Prestonički Viši sud vodio je postupak protiv Perišića zbog optužbi da je američkom diplomati Džonu Nejboru predao poverljiva dokumenta, a protiv pukovnika Miodraga Sekulića i bivšeg pripadnika vojske inženjera Vladana Vlajkovića jer su tadašnjem načelniku Generalštaba dali pomenute spise.

Slučaj „Perišić” otvoren je njegovim hapšenjem 14. marta 2002. godine. Tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije uhapsili su pripadnici Vojne kontraobaveštajne službe u jednom motelu na periferiji Beograda, pod sumnjom da je „odavao poverljive informacije američkom diplomati Džonu Nejboru”.

Postupak za špijunsku aferu pokrenulo je nekadašnje vojno pravosuđe još marta 2002, a suđenje pred tadašnjim vojnim sudom počelo je 2004. Već naredne godine je prekinuto zbog Perišićevog odlaska u Haški tribunal, gde mu je suđeno za ratne zločine.

S obzirom na to je tribunal doneo oslobađajuću presudu, Perišić se 2013. vratio u Beograd, a postupak za špijunažu ponovo je aktiviran 2014. Za krivično delo koje se Perišiću stavlja na teret predviđena je kazna od tri do 15 godina zatvora.

Sem nepotpunih delova optužnice protiv okrivljenih, sve drugo iz ovog procesa za javnost je tajna. Jer, na samom početku ponovnog postupka u februaru 2016., postupajući sudija Nataša Albijanić donela je odluku da proces zatvori za javnost. Predsednica sudskog veća tada je pročitala dopise Generalštaba i Ministarstva odbrane u kojem se navodi da je njihov stav da sa određenih spisa ne treba skinuti oznaku tajnosti i da njihov sadržaj ne treba otkrivati javnosti.

Perišić je u više navrata negirao krivicu u slučaju odavanja poverljivih informacija.

– Šta je Nejbor imao u torbi – ne znam. Njega sam upoznao kao potpredsednik vlade i često smo razgovarali o vojnoj saradnji i ulasku naše zemlje u Partnerstvo za mir. Nije tačno da smo bili na večeri, nego sam u motel „Šarić” svratio na piće posle trčanja. A, čak i da sam dao nešto Nejboru, a nisam, to nije ništa u odnosu na ono što je sadašnja vlast predala Hagu – rekao je Perišić nakon hapšenja.

Slučaj „Perišić” u to vreme bio je povod za novi sukob između tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice i premijera Zorana Đinđića. Nakon hapšenja Perišića, premijer Srbije je od predsednika Jugoslavije tražio da, zbog nezakonitog praćenja i hapšenja člana Vlade Srbije smeni Acu Tomića, tadašnjeg načelnika Uprave bezbednosti, odnosno šefa vojne tajne službe, tadašnje VBA.

Miroslava Derikonjić, Politika

Izvor
Tanjug
foto: Snimak ekrana/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
prava

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Ruski pandan \"Starlinku\": Lansirano 16 satelita, korak ka stvaranju komunikacionog servisa u orbiti

Rok za početak pružanja komercijalne širokopojasne satelitske usluge prenosa podataka zasnovane na konstelaciji u niskoj orbiti je 2027. godina...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...