RT: Amazonske prašume sada najverovatnije zagrevaju Zemljinu atmosferu, a ne hlade je, upozoravaju naučnici

15.03.2021. god.

Zapanjujuća nova istraživanja grupe od preko 30 naučnika sugerišu da bi sliv Amazona u narednih nekoliko godina mogao da doprinese globalnom zagrevanju, a ne hlađenju, ako već nije.

Snažni uticaj sliva Amazona na globalnu klimu ranije mu je doneo titulu „pluća Zemlje“, ali decenije šumskih požara, naknadne suše i čišćenje zemljišta, pod kišobranom „krčenja šuma“, napravili su pustoš u regionu.

Prema nedavnoj studiji, otprilike 7.000.000 kvadratnih kilometara basena sada oslobađa više gasova sa efektom staklene bašte nego što ih skladišti u svojim biljkama i zemljištu, što znači da je možda i doprineo zagrevanju, a ne hlađenju planete.

Drugim rečima, čovečanstvo se više ne može osloniti na „pluća Zemlje“ da bi se očistio vazduh i nadoknadile emisije sagorevanja fosilnih goriva.

„Seča šume ometa unošenje ugljenika, to je problem“, rekao je ekolog i glavni autor Kristofer Kovej sa fakulteta Skidmor u Njujorku.

„Ali kada počnete da zajedno sa CO2 gledate na ove druge faktore, postaje zaista teško shvatiti kako goli efekat nije to što Amazon u celini zaista zagreva globalnu klimu.“

Sve u svemu, ogromno područje koje se prostire na teritoriji devet južnoameričkih država prema nekim procenama moglo bi se prebaciti sa slivnika ugljenika na atmosferski izvor ugljenika već 2035. godine.

Sliv Amazona trenutno emituje više gasova nego što prirodno apsorbuje, i to ne samo ugljen-dioksid (CO2), već i azot-oksid (N2O) i metan (CH4), koji se brže razgrađuju u atmosferi, ali i zadržavaju do 300 puta više toplote po molekulu dok lebde u vazduhu.

Ponavljajući se, dugotrajne suše na tom području smanjuju sposobnost sliva da apsorbuje i preuzme CO2, istovremeno povećavajući verovatnoću i eventualno širenje šumskih požara kada se pojave, što dodatno pogoršava problem u negativnoj povratnoj sprezi.

Istraživački tim priznaje da postoji veliki stepen neizvesnosti u njihovim rezultatima zbog nedostatka informacija iz određenih delova Amazonskog basena koji se mogu pohvaliti sopstvenom mikroklimom, ali do kojih je skoro nemoguće doći i analizirati u istoj meri kao i delovi koji su obuhvaćeni studijom.

Izvor: RT

Izvor
Tanjug
foto: © NELSON ALMEIDA / AFP / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Ruski pandan \"Starlinku\": Lansirano 16 satelita, korak ka stvaranju komunikacionog servisa u orbiti

Rok za početak pružanja komercijalne širokopojasne satelitske usluge prenosa podataka zasnovane na konstelaciji u niskoj orbiti je 2027. godina...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...