Junačkim jurišanjem Prve armije srpske vojske pod komandom vojvode Petra Bojovića na današnji dan oslobođen Beograd

01.11.2021. god.

Junačkim jurišanjem Prve armije srpske vojske, pod komandom vojvode Petra Bojovića, Beograd je, posle trogodišnje okupacije, 1. novembra 1918. godine oslobođen. Nakon što je u septembru, združenim srbsko-francuskim napadom probijen Solunski front, saveznici su za samo 45 dana, prevalivši više od 500 kilometara, stigli na kapije prestonice, piše Politika.

Borbe za Beograd počele su u ranu zoru, sa ulaskom srpske prethodnice u grad. Glavnina vojske zadržana je na ulazu, kako se ne bi našla na puškometu neprijateljske artiljerije smeštene u Zemunu. Posle celodnevnih borbi, austrougarske trupe su se povukle preko pontonskih mostova na Savi, koje su uništili za sobom.

Austrougarska vojska ostavila je pustoš u gradu. Ušavši u Beograd, oslobodioci su zatekli poharane dućane, opljačkane građane, spaljene magacine, srušene štale.

Tog dana oko 15 časova posle paničnog bekstva austrougarskih vojnih jedinica upriličen je svečani marš srbskih snaga od Slavije do Kalemegdana. Kolonu, koja je defilovala po cvetnom tepihu, predvodio je pukovnik Milojević.

Dva dana posle oslobođenja, 3. novembra, cela Srbija je postala slobodna, a neprijateljske sile – Bugarska, Turska i Austrougarska su kapitulirale. Nedugo zatim, 11. novembra i Nemačka se predala.

Srbija je podnela najviše žrtava u Prvom svetskom ratu. Od oko pet miliona stanovnika koliko je imala 1914. godine, izgubila je više od 1.200.000 žitelja. Od oko 737.000 vojnika koji su učestvovali u ratu, život je na oltar otadžbine položilo 379.818 ratnika i starešina. Masovni zločini neprijatelja, bolest i glad odneli su oko 800.000 civila, a materijalni gubici procenjeni su na šest milijardi zlatnih franaka.

Više o oslobođenjeu možete pogledati u brošuri Istorijskog arhiva Beograda - Oslobođenje Beograda u Prvom svetskom ratu

Izvor
Tanjug
foto: Narodna biblioteka Srbije/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Ruski pandan \"Starlinku\": Lansirano 16 satelita, korak ka stvaranju komunikacionog servisa u orbiti

Rok za početak pružanja komercijalne širokopojasne satelitske usluge prenosa podataka zasnovane na konstelaciji u niskoj orbiti je 2027. godina...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...