RT: Rusija se priprema za budućnost nakon fosilnih goriva na Arktiku

06.12.2021. god.

Kada se pre nekoliko godina prvi put pojavila vest da ruska državna kompanija za nuklearnu energiju radi na plutajućoj nuklearnoj elektrani, neki su to shvatili kao šalu. Drugi su to ismevali kao najgoru ideju ikada.

Ali ispostavilo se da to ipak nije bila tako čudna ideja. "Akademik Lomonosov" je počeo sa radom 2019. godine. Izgleda kao ono što je trebalo da bude - izvor pouzdane energije u regionu čija je klima toliko oštra da bi izgradnja bilo koje druge vrste sistema napajanja predstavljala izazov.

"Akademik Lomonosov" nalazi se u blizini grada Peveka na Čukotki. Čukotka je autonomna oblast u severnom delu Dalekog istoka Rusije. Puna je zlata, bakra i litijuma, između ostalih metala.

"Fajnenšel tajms" je ranije ove nedelje pisao kako Rusija podgreva svoje arktičke ambicije nuklearnom energijom. A ambicije uključuju potpuno iskorištavanje prednosti otvaranja Severnog morskog puta zahvaljujući promenljivoj klimi, kao i njegovom metalnom i rudnom bogatstvu.

Uzmimo bakar, na primer. Potražnja za bakrom će porasti u narednim godinama ako se energetska tranzicija nastavi na trenutnom nivou. Metal je podrazumevani izbor za električne instalacije zahvaljujući svojoj vrhunskoj provodljivosti i takođe se koristi u značajnim količinama u proizvodnji, prenosu i distribuciji električne energije, uključujući vetroturbine i solarne instalacije.

Takođe se dosta koristi u električnim vozilima – ako prosečan motor sa unutrašnjim sagorevanjem sadrži oko 20 kilograma bakra, prosečan električni automobil sadrži čak četiri puta više. Stoga nije ni čudo što će potražnja za bakrom samo radi punjenja električnih vozila, porasti za neverovatnih 1.000% između 2020. i 2030. godine.

Možda je slučaj da dok su svi previše zauzeti posmatranjem cena prirodnog gasa u Evropi i pitajući se šta će Moskva dalje da radi, Moskva se zapravo fokusira na metale i minerale, od kojih su neki, uzgred, nazvani „naftom sutrašnjice“.

Prema članku "Fajnešenel tajmsa", Čukotka je bogata rezervama litijuma. Koliko je bogata teško je odrediti, ali bi to moglo biti dovoljno da se vredi razvijati. Rusija takođe ima nalazišta litijuma u istočnom Sibiru i Jakutiji, takođe na Dalekom istoku i planira da postane izvor 3,5% svetskog litijuma do 2025. godine.

Čini se da je Arktik moderna verzija pećine sa blagom u Ali Babi i četrdeset razbojnika. Na Arktiku ima svega što se tiče prirodnih resursa, ali surova klima i nedostatak čak i osnovne infrastrukture u većini ometali su razvoj ovih resursa. Takođe nije bilo velike potrebe za njima u ekonomiji zasnovanoj na fosilnim gorivima.

Sada, sa očekivanim porastom potražnje za većinom osnovnih metala i određenih minerala koji se smatraju ključnim za energetsku tranziciju, kao što je kobalt, na primer, ili grupa koja je poznata kao retki metali, izgleda da postoji jaka motivacija, barem u Rusiji, koja ima veći deo Arktika, da bi napredovala u razvoju resursa u negostoljubivom severnom regionu.

"Rosatom", kompanija koja stoji iza "Akademika Lomonosova", planira da izgradi još pet plutajućih nuklearnih elektrana, sve za snabdevanje rudarskih projekata. Kremlj je preferirao nuklearnu opciju u odnosu na "Novatekovu" ideju za plutajuće elektrane na gas. Pet plutajućih elektrana koštaće 2,2 milijarde dolara.

Plutajuće elektrane su prvi korak koji treba učiniti na putu ka razvoju ruskog metalnog i rudnog bogatstva na Arktiku. Bez struje, zadatak izgradnje puteva i druge vitalne infrastrukture za rudarski projekat je mnogo izazovniji. Sa strujom je prvi veliki problem rešen.

„Rusija treba da se širi preko Arktika, jer ovde ima svoje glavne mineralne resurse“, rekao je predsednik Vladimir Putin još 2017. godine i od tada se uverio da je napredak postignut.

„Svetska ekonomija je usmerena na postepeni prelazak na niskougljeničnu energiju, a to je već nova realnost“, rekao je premijer Rusije Mihail Mišustin ranije ove godine.

„Neophodno je pripremiti se za postepeno smanjenje upotrebe tradicionalnih goriva: nafte, gasa i uglja. Neophodno je poboljšati energetsku efikasnost, razviti alternativnu energiju, izgraditi odgovarajuću infrastrukturu“, rekao je Mišustin.

Drugim rečima, Rusija počinje da se priprema za svet posle fosilnih goriva, ili bar za svet kome je potrebno manje ugljovodonika koji su ga hranili već skoro 200 godina. Ovaj svet će zameniti ugljovodonike metalima i mineralima. Na sreću po Rusiju, ima dosta i ugljovodonika i metala i minerala. Nažalost, za one koji nemaju mnogo metala i mineralnih resursa, mogli bi se ponovo naći zavisni od uvoza iz zemlje koja sada drži snabdevanje gasom u svojim rukama.

Izvor: RT

Izvor
Tanjug
foto: © Getty Images / arnaudbertrande / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Ruski pandan \"Starlinku\": Lansirano 16 satelita, korak ka stvaranju komunikacionog servisa u orbiti

Rok za početak pružanja komercijalne širokopojasne satelitske usluge prenosa podataka zasnovane na konstelaciji u niskoj orbiti je 2027. godina...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...