RT: Naučnici kažu da je „život na Veneri“ stvarniji nego ikad

26.12.2021. god.

Sa ekstremnim temperaturama, uraganskim vetrovima i intenzivnom vulkanskom aktivnošću, čini se da je Venera poslednje mesto za traženje života u Sunčevom sistemu, ali nova studija sugeriše da bi još uvek mogao da postoji u kiselim oblacima planete.

Druga planeta od Sunca se često naziva Zemljinom „sestrom“ zbog slične veličine, mase i gustine, ali tu se sličnosti završavaju. Za razliku od naše planete, temperature na Veneri dostižu 464 stepeni Celzijusa jer se njena atmosfera uglavnom sastoji od ugljen-dioksida koji zadržava toplotu. U prošlosti je imala okeane koji su potencijalno mogli zadržati život, ali sva ta voda je isparila.

Ipak, iako je na površini nemoguć, život bi i dalje mogao da bude u oblacima sumporne kiseline koji pokrivaju Veneru, jer bi se moglo pokazati da su pogodniji za život nego što se ranije verovalo, prema studiji objavljenoj u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences".

Tim, predvođen Sarom Siger, astrofizičarom i planetarnim naučnikom sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu, kreirao je hemijski model atmosfere Venere koji „predviđa da oblaci nisu u potpunosti napravljeni od sumporne kiseline, već da su delimično sastavljeni od amonijumove soli, što može biti rezultat biološke proizvodnje amonijaka u kapljicama oblaka”.

To znači da oblaci nisu "ništa kiseliji" od nekih ekstremnih okruženja u kojima se nalazi život na Zemlji, navodi se u istraživanju.

Amonijak je neophodan za mnoge biološke procese, a njegovo prisustvo u kapljicama oblaka može sugerisati da bi „život mogao da stvara svoje okruženje na Veneri“, rekli su naučnici.

„Ova studija sugeriše da u atmosferi postoji amonijak i da se ovaj lanac hemijskih reakcija zapravo dešava“, rekla je Sigerova.

„I zaista lepa posledica toga je da bi neke od kapljica oblaka na Veneri bile pogodnije za život nego što se ranije mislilo.“

Ona je takođe bila među istraživačima koji su ukazali na prisustvo fosfina, još jednog gasa sa "bio-potpisom" u oblacima Venere prošle godine, a trenutna studija je nastavak tog rada.

Međutim, ona je istakla da je nastanjivost atmosfere Venere trenutno samo hipoteza, izražavajući nadu da „u veoma dalekoj budućnosti možemo pokušati da vratimo uzorak materijala oblaka na Zemlju i potražimo sam život“.

Izvor: RT

Izvor
Tanjug
foto: © NASA / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Ruski pandan \"Starlinku\": Lansirano 16 satelita, korak ka stvaranju komunikacionog servisa u orbiti

Rok za početak pružanja komercijalne širokopojasne satelitske usluge prenosa podataka zasnovane na konstelaciji u niskoj orbiti je 2027. godina...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...