RT: Ukrajina preti „terorističkim“ napadom na Krimski most

21.04.2022. god.

Ukrajinski zvaničnik je rekao da bi Kijev, da je imao priliku, odavno napao na Krimski most i da će to uraditi, ako se za to ukaže mogućnost

Rusija je odgovorila na nedavne pretnje ukrajinskih oružanih snaga o potencijalnom napadu na Krimski most, koji povezuje poluostrvo sa ostatkom zemlje.

„Ovakve izjave su ništa manje nego najava mogućeg terorističkog akta. Ovo je neprihvatljivo. Ovde ima mnogo znakova dela koja podležu pravnoj verifikaciji i naknadnoj kazni“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Saopštenje dolazi nakon što je Aleksej Danilov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, izjavio da bi Kijev, da je imao šansu davno napao na Krimski most i da će njegove snage to učiniti ako bude moguće.

„Da smo imali priliku da ovo uradimo, već bismo to uradili. Ako bude prilika da to uradimo, mi ćemo to svakako uraditi“, rekao je Danilov u intervjuu za Radio NV, na pitanje da li bi Ukrajina mogla da napadne na Krimski most, pošto se on koristi za slanje pojačanja.

Bivši ruski predsednik i aktuelni šef Saveta za nacionalnu bezbednost Dmitrij Medvedev je takođe odgovorio na pretnju napisavši na svom Telegram kanalu da je „jedan od tvrdoglavih ukrajinskih šefova govorio o potrebi udara na Krimski most. Nadam se da razume šta će biti meta odmazde.”

Izgradnja Krimskog mosta počela je 2016. godine, a završena je dve godine kasnije. Više milijardi dolara vredan infrastrukturni projekat povezuje poluostrvo Krim sa Krasnodarskim krajem na jugozapadu Rusije. Sa 19 km, to je najduži most u Evropi, a Rusija ga je koristila za transport oklopnih vozila u južne regione Ukrajine usred tekućeg vojne operacije.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: . © AFP / Alexey NIKOLSKY / RT/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Ukrajina
DNR
LNR
sukobi

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Ruski pandan \"Starlinku\": Lansirano 16 satelita, korak ka stvaranju komunikacionog servisa u orbiti

Rok za početak pružanja komercijalne širokopojasne satelitske usluge prenosa podataka zasnovane na konstelaciji u niskoj orbiti je 2027. godina...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...