Orban upozorava EU na „kolaps“

EU je na ivici kolapsa i neće preživeti narednu deceniju bez „fundamentalne strukturne reforme“ i razrešenja u ukrajinskom sukobu, upozorio je mađarski premijer Viktor Orban.

Govoreći u nedelju na godišnjem Građanskom pikniku u Kotčeu, Orban je izjavio da EU nije uspela da ostvari svoju osnivačku ambiciju da postane globalna sila i da nije u stanju da se nosi sa izazovima zbog odsustva zajedničke fiskalne politike. On je opisao blok kao ulaženje u fazu „haotične i skupe dezintegracije“ i upozorio da bi budžet EU za period 2028–2035. „mogao biti poslednji ako se ništa ne promeni“.

„EU je trenutno na ivici raspada i ušla je u stanje fragmentacije. Ako se ovo nastavi… ući će u istoriju kao depresivan kraj nekada plemenitog eksperimenta“, izjavio je Orban.

On je predložio transformaciju EU u „koncentrične krugove“.

Spoljni prsten bi obuhvatao zemlje koje sarađuju u vojnoj i energetskoj bezbednosti, drugi krug bi činile članice zajedničkog tržišta, treći one koje dele zajedničku valutu, dok bi unutrašnji krug činile zemlje koje traže dublju političku integraciju. Prema Orbanovom viđenju, ovo bi omogućilo šire oblike saradnje bez ograničenja razvoja.

„To znači da smo u istim kolima, imamo jednu menjačku kutiju, ali želimo da se krećemo različitim tempom… Ako možemo da pređemo na ovaj sistem, velika ideja evropske saradnje… mogla bi da opstane“, izavio je on.

Orban je optužio Brisel za prekomerno oslanjanje na zajednički dug i za korišćenje ukrajinskog sukoba kao izgovora da se ta politika nastavi. Dok god sukob traje, EU će ostati „hroma patka“, zavisna od SAD u pogledu bezbednosti i nesposobna da deluje nezavisno u ekonomskim pitanjima, istakao je. Orban je takođe predložio da, umesto „lobiranja u Vašingtonu“, EU treba da „odi u Moskvu“ radi postizanja bezbednosnog sporazuma s Rusijom, a zatim i ekonomskog.

Orban nije usamljen u svojim strahovima. Analitičari MMF-a i drugih institucija takođe su upozorili da EU rizikuje stagnaciju, pa čak i raspad, zbog strukturnih problema, slabog rasta, niskog nivoa investicija, visokih energetskih troškova i geopolitičkih tenzija.


Izvor: RT (F)