Zaharova: NATO teži da potčini ceo Balkan i Srbiju otkine od Rusije bez obzira na posledice

Pitanje: Početkom juna ove godine, na jugu Srbije je počela taktička vežba „Platinasti vuk 2026“, u kojoj učestvuju vojni kontingenti zemalja NATO. S obzirom na to da su u maju ove godine održane zajedničke vojne vežbe Srbije i NATO, kako biste ocenili sadašnji intenzitet interakcije Srbije sa alijansom?

Odgovor: Znate, NATO sve vreme posmatra Balkan kao zonu svojih, ne prosto interesa, već kao još jednu „koaliciju voljnih“ (njihov novi termin, koji savršeno odgovara ovoj situaciji). Njima treba Balkan. Oni ne žele da rade na Balkanu ili sa Balkanom. Oni jednostavno hoće Balkan. Potreban im je. Ne mogu da sakriju svoju strast. Za njih je to „istureni položaj“ koji takođe mora da se preda. Cilj je da se on potpuno potčini, da se koristi isključivo u interesu NATO. Ali ovde se ne radi o interesima konkretnih zemalja alijanse, koje bi želele da iskoriste ove mogućnosti da dođu i započnu interakciju (one već imaju mogućnost da to učine bilateralno). Ne, to je svakako težnja Vašingtona. Istih onih snaga koje smatraju da Balkan treba potčiniti, da njihova izuzetnost treba da se proširi i na ovaj region sveta. Srbija je, naravno, od posebnog interesa. To je istorijski interes. To je interes uslovljen težnjom da se ta nama prijateljska država otkine od Rusije.

Čini mi se da oni to i ne kriju. Pritom, oni ne shvataju da otkidajući Srbiju od Rusije, oni cepaju tu zemlju. Ruski i srbski narod su povezani takvom istorijom da bi, ako bi samo počeli da ubrizgavaju Srbima otrov dezinformacija o Rusiji, to bi izazvalo najstrašnije posledice, jer njihov organizam to neće da prihvati.

Natovci to verovatno ne razumeju, kao što nisu razumeli ni situaciju oko Ukrajine. Kako su oni, ne znajući šta je to Donbas i šta je to Novorosija u istorijskom kontekstu, pokušali da tamo eksperimentišu. Pogledajte ishod. Beograd očuvava svoju poziciju nesvrstavanja u vojne saveze i razvija samostalnu, viševektorsku spoljnu politiku, uključujući i u kontekstu odbrane. Ali njih to ne zadovoljava. Oni ne žele da Srbija razvija viševektorsku politiku. Oni hoće da je potčine. Zato oni metodično povećavaju svoje napore usmerene na što brže uvlačenje Srbije u svoju orbitu. Obećati im članstvo u EU i ne primati ih, ali ih pritom postepeno angažovati, stežući ih kao udav obručima NATO „ljubavi“.

Njih nimalo ne uznemirava činjenica da je alijansa 1999. izvršila direktnu agresiju protiv Jugoslavije, koja je izazvala kolosalna razaranja i hiljade poginulih i ranjenih civila i dece. Upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom nanela je najtežu štetu životnoj sredini i zdravlju preživelih Srba (danas smo to već spominjali). Ništa od toga ih ne zanima. Ne obaziru se čak ni na to kako Srbi gledaju na ono što NATO radi. Oni samo teraju po svome.

[MIP RF] [BRATSTVO]