Ruski intelekt međunarodnih megaprojekata

Rusija je 2010. godine učestvovala u najambicioznijim međunarodnim naučnim megaprojektima. Ruski naučnici ne samo da daju svoj stvaralački doprinos fundamentalnim izradama, već zauzimaju i ključne pozicije u direktorskim kolegijama najvećih naučno-istraživačkih organizacija.
 

U sva vremena je bilo mnogo ideja, koje su rođene u Rusiji, ali su postale deo svetske baštine. Međutim, upravo danas su ruski državljani ušli u sastav autora, investitora i stvaralaca grandioznih projekata budućnosti, kaže zamenik direktora Ruskog naučnog centra „Kurčatovski institut“ Pavel Kaškarov.
 

Postoji čitav niz tako velikih međunarodnih projekata u kojima Kurčatovski institut igra principijelnu ulogu. Prvo je ono što se naziva ITER – međunarodni eksperimentalni termonuklearni reaktor. To je upravo prototip reaktora koji će predstavljati osnovu novih elektrocentrala. Projekat pravi veliki konzorcijum zemalja. Teritorijalno će se gradidi u Francuskoj. Ideja za reaktor nastala je u Kurčatovskom institutu i cela međunarodna naučna zajednica prihvatila ju je kao osnovnu koncepciju. 2010. godine predsednik ruskog naučnog centra „Kurčatovski institut“ akademik Evgenije Velihov određen je za predsednika rukovodećeg organa ovog međunarodnog eksperimentalno-termonuklearnog reaktora – Saveta ITER.
 

Projektom budućnosti može se nazvati izrada još efikasnijeg termonuklearnog reaktora, čiji su pokretači Rusija i Italija. Preliminarno razmatranje je održano na sastanku premijer-ministara dveju zemalja – Vladimira Putina i Silvija Berluskonija. Izgradnja ovog jedinstvenog instrumenta se predviđa u Rusiji.
 

Sledeći veliki projekat je rendgenski laser na principu slobodnih elektrona. Ideja za njegovo stvaranje pripada dvojici sovjetskih naučnika iz Novosibirska, nastavlja Pavel Kaškarov.
 

Projekat se realizuje u Nemačkoj u gradu Hamburgu. To je takav istraživački, a možda i tehnološki instrument, koji će omogućiti bitno proširenje naših predstava o biološkim objektima, nanoobjektima, a takođe će obogatiti naša znanja o materiji i mnogim drugim oblastima nauke. Projekat je skup, košta preko milijardu evra, i Rusija će ovde platiti 25 procenata u realnom novcu. Čitav niz naših saradnika ulazi u upravne organe ovog velikog naučnog projekta.
 

Uspesi u istraživanjima na Velikom androidnom kolajderu takođe su povezani s aktivnim učešćem ruskih naučnika. Bitan deo magneta, opreme, praktično svi jedinstveni kristali bez kojih on ne bi mogao da radi, stvoreni su u Ruskoj Federaciji.
 

Ruska nauka je ponovo u uzletu. Kao svedočanstvo može da posluži prestanak takozvanog odliva mozgova, koji se ranije mogao zapaziti. U Kurčatovskom institutu već radi dvadesetak stručnjaka, koji su se vratili iz inostranstva. Danas mladi naučnici vide perspektivu za svoju karijeru u Rusiji, koja učestvuje u najvećim međunarodnim naučnim projektima.