Mesečev projekat Rusije: vreme je za put

Pre 45 godina automatska interplanetarna stanica Mesec-9 prvi put u svetu je sletela na površinu meseca u regionu okeana Bura i prenela prvu mesečevu foto panoramu.

Nesuminjivo, to je bio proboj u proučavanju Zemljinog satelita. Danas su dvojnici čitave serije sovjetskih mesecohoda, koji su utabali put po mesečevoj prašini i kamenju, zauzeli svoje mesto na izložbi jedinstvenog muzeja Naučno-proizvodnog udruženja Lavočkin. Upravo tamo su projektovane i proizvođene automatske kosmičke stranice. Mesec-10 bio je prvi veštački satelit Meseca, Mesec-16 je automatski uzimao uzorke tla i prebacivao ih na Zemlju. U mesečevom derbiju 70-ih godina prošlog veka takmičile su se samo dve supersile – SSSR i SAD. Prvi su na Mesec ipak stigli Amerikanci. Zatim je njihovo interesovanje za njega nekako utihnulo. Ali na prelasku vekova sve se promenilo, a danas svoje „mesečarske“ ambicije izjavljuje nekoliko zemalja, među njima SAD, Kina, Indija. Rusija takođe nema ništa protiv da učestvuje u tom takmičenju, jer mi imamo dobro iskustvo u radu u tom pravcu, ističe ekspert u oblasti kosmonautike Viktor Minenko:

Zašto je sada skočilo interesovanje za Mesec? Mesec nije sam po sebi interesantan. Radi se o tome što parola Osvajamo Mesec daje razvoj čitave raketno-kosmičke tehnike zemlje. Ulaganje novca u tu oblast je ulaganje novca u čitavu kosmičku infrastrukturu.

Konačni cilj ruskog pilotiranog programa je otvaranje stalne baze na Mesecu. Najveći ruski proizvođač raketne tehnike, Centar Hruničev, predlaže da se na orbiti oko Meseca napravi pilotirana stanica. Ona će biti osnova za posete prirodnom satelitu Zemlje i izgradnju baze, koja podrazumeva nekoliko modula, podvlači Viktor Minenko.

Naravno, službeni modul, modul za stanovanje. Ali treba misliti i na biomodul, na energetski modul, na postavljanje ozbiljnih energetskih postrojenja. Dalje je zaštita od radijacije, od mikrometeorita, zaštita od nepovoljnih temperaturnih uslova. Ovde je široko polje za rad inženjera.

U prvoj fazi mesečeva baza će se sastojati od jednog modula obima 80 kubnih metara, planiranog za posadu od četiri čoveka. Baze je bolje postaviti tako da u slučaju potrebe mogu da se obrate za pomoć američkim ili kineskim kolegama i obratno. Zato se treba dogovarati i rešavati pitanje kompslesno, smatra ekspert. Tada će kosmonauti, astronauti i tajkunauti, kako Kinezi zovu kosmonaute, jednostavno ići jedni drugima u goste da piju čaj.