Ne za zamazivanje očiju

Ako se dijalog sa Rusijom bude koristio za zamazivanje očiju i skretanje pažnje od američkog i NATO sistema PRO, onda rizikujemo da propustimo jedinstvenu šansu.  Takvu izjavu dao je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, istupajući na 47. Minhenskoj konferenciji o pitanjima politike bezbednosti završenoj ovih dana u Nemačkoj. A nešto kasnije generalni sekretar alijanse Andres fog Rasmusen na konferenciji za štampu u briselskom štabu NATO-a primetio je: Nema smisla kriti da su se od početka naše ideje povodom arhitekture sistema PRO razlikovale.

Bez obzira na različit sadržaj ovih izjava, u njima ima nečeg zajedničkog. Tačnije – podvučena je otvorenost ocena koja napušta okvire uobičajenih diplomatskih nedorečenosti. I još nešto: brižljivo skrivana, ali ipak pomalo primetna doza iznerviranosti.

Treba podsetiti da su pozivi za zajednički rad nad pomenutim štitom u najopštijem vidu posebno bili uporni od strane alijanse u periodu pripreme za samit Rusija-NATO, održan u novembru prošle godine u Lisabonu, na kojem je učestvovao predsednik Dmtirij Medvedev. Razume se Moskva, koja je od samog početka istupala protiv jednostranih planova SAD da razmeste elemente svoje PRO u Evropi, izrazila je spremnost za izgradnju sada već zajedničkog evropskog protivraketnog štita. Ali pod jednakim i jasnim uslovima.

Ali za sada ispada tako da se NATO sprema da ide za korak, a možda i dva ispred toga što je Rusija u ovoj oblasti htela da čini zajedno sa alijansom.

Bez posebnog optimizma ocenjuje situaciju glavni urednik lista Nacionalna odbrana Igor Korotčenko.

Politika NATO-a sastoji se za sada u tome da se ruski predlozi proučavaju, ali jasni odgovori na njih se ne daju. Rsuija se zalaže za to da se stvori jedinstveni sistem evropske PRO. Tačnije – evropske PRO i sistema vazdušno-kosmičke odbrane Rusije, svaki sa svojim sektorom odgovornosti. Ruski oficiri treba da se nalaze u kompadnom punktu sistema evroPRO, NATO oficiri na ruskom komandnom punktu. Ali od strane alijanse za sada nema jasnih stavova. I njihovo odsustvo izaziva određenu zabrinutost Moskve. Između ostalog, bilo je izjavljeno da ako ipak NATO donese odluku da stvori evroPRO bez ruskog učešća, mi ćemo to posamtrati kao akt neprijateljski po sebe i preduzećemo odgovarajuće mere.

U svom izlaganju na pomenutoj konferenciji za štampu Rasmusen se izjasnio za stvaranje psoebnih sistema PRO, koji će samo razmenjivati informacije. Pri tome on je psotavo pitanje: Nije valjda da očekujete da će se ruski narod složiti da NATO vrši odbranu njegove teritorije? Tu se može reći samo jedno: hvala na otvorenosti. Moskva prdlaže upravo sektoralni princip PRO, kada, po izrazu Dmitrija Rogozina, strane deluju po kodeksu časti, braneći sebe i leđa svog prijatelja. Prema prilazu godspodina Rasmusena, reč prijatelj u datom slučaju očigledno nije na mestu. Do juna eksperti Rusije i NATO-a treba da pripreme preliminarni referat o datom problemu. Vremena još ima. Između ostalog, stav Moskve, po rečima Rogozina, nepromenjen je: ili evroPRO uz učešće Rusije, ili PRO NATO-a. Sa odgovarajućim zaključcima za Moskvu.