Pretnja od raspada Libije i dalje postoji

U Libiji je jasno označena linija raskola. Takav je rezultat masovnih nereda u zemlji u poslednjih 7 dana.

Trenutno se može govoriti o postojanju takozvanog dvovlašća u Libiji. Prestonicu i zapadni regioni zemlje kontrolišu regularna libijska vojska i pristalice lidera Moamera Gadafija. Napetost u Tripoliju, koji je prethodnih dana bio arena sukoba između pristalica Gadafija i pobunjenika, pomalo je popustila. Ponovo su proradili aerodromi, prodavnice i benzinske pumpe, objavljeno je da će biti otvorene škole. Ta okolnost omogućila je sinu Gadafija Sejf al-Islamu da izjavi na državnoj televiziji o povratku života u prethodne tokove.

Istovremeno gradovi Bengazi, Tobruk i istok zemlje u celini nalaze se pod vlašću pobunjenika. Redove pobunjenika popunjavaju i ljudi koji su prešli izdajom iz državnih struktura koji i prekinuli veze sa Gadafijem. Jedan od njih je bivši stalni predstavnik Libije u Ligi arapskih država Abdel Munim al-Huni, koji se kandiduje na rukovodeće uloge među pobunjenicima, smatra da je pad vlasti Gadafija pitanje od nekoliko dana. Ali, opet sa druge strane Gadafi nudi amnestiju ko položi oružje iz redova pobunjenika i žestok obračun sa idajnicima.

O tome koliko je verovatan takav ishod sukoba razmišlja ekspert Instituta za istok RAN Vladimir Isaev.

Ovde mnogo toga zavisi od Gadafija. Koliko će Gadafi i njegove pristalice biti odlučni da idu po žestokom scenariju. I prirodno, pitanje će se sastojati u tome koga će podržati lokalna plemena. Za sada su neka od njih neutralna, neka su za Gadafija, a druga su stala u redove pobunjenika. Situacija je vrlo nestabilna.

Očigledno je jedno, sitaucija u Libiji ostaje nepredvidiva i može da se razvije u raznim pravcima. SAD i njihovi evropski saveznici, na primer, pripremaju se za najnepovoljniju varijantu po njih, odnosno da na čelu države ostane Gadafi. Vašington razmatra mogućnost uvođenja sankcija protiv Libije, a za šta se je i uvek trudio. Predsednik Barak Obama smatra da je Gadafi narušio sve međunarodne norme.

Problem je u tome da li su takve mere u stanju da daju željeni efekat, saopštavaju iz SAD i EU. U svoje vreme protiv Libije borili su se sankcijama. Ipak bezuspešno. Zemlja ima vrlo ozbiljni adut. 10% nafte koja se isporučuje u Evropu iz Libije je. I teško da ujedinjena Evropa može da se odluči na bojkot nafte, pošto to preti negativnim posledicama za ekonomiju.