Ruskih ugljovodonika biće dovoljno za sve

U Americi naglo poskupljuje benzin. Dok je još jesenas porast bio neznatan, sad se mnogi stručnjaci plaše da će događaji na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi izazvati ozbiljan porast cena.

Analitičari s obe strane su jednodušni – cena benzina u SAD i Evropi će rasti. U SAD cena se već bliži iznosu od 4 dolara za galon (oko 95 centi po litru). To je najveći pokazatelj od oktobra krizne 2008. godine.

Glavni uzrok rasta je destabilizacija na arapskom istoku. Američki političari neprekidno govore o tome da su isporuke energetskih resursa u SAD prilično diverzifikovane. Međutim, ekonomija zemlje je ipak ranjiva, istakao je u intervjuu za „Glas Rusije“ predsednik fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov:

Zavisnost od uvoza nafte u SAD je ogromna, one su najveći uvoznici na svetu, s kojim zasad čak ni Kina i Japan ne mogu da se takmiče. Najveća ekonomija na svetu zahteva ogromnu količinu energetskih resursa. Udeo isporuke Libije SAD nije bio velik, svega 3 procenta. Međutim, isporuke iz Saudovske Arabije zauzimaju treće mesto i tu stvari stoje već mnogo ozbiljnije.

Velike probleme ima i Evropa, koja je bila glavni potrošač libijske nafte. OPEK izjavljuje da će se potruditi da nadoknadi prekid u isporukama. Bez obzira na to, Evropa se uskoro može sresti s tim da će njeni naftno-prerađivački zvodi biti popunjen samo polovično – smatraju stručnjaci.

Zaključak se nameće sam po sebi: i SAD i Evropa treba da traže pouzdane isporučioce. Evropiu rešavanju ovog pitanja mogu da pomognu ruski projekti, od kojih su ključni tokovi – „Severni“ i „Južni“. U poslednje vreme pojavila se mogućnost obezbeđenja izvoza energetski resursa i u SAD ističe Konstantin Simonov:

Isporuke nafte iz Rusije u SAD vršile su se i ranije. Istina, udeo Rusije nije bio tako velik. Ali, ne treba zaboraviti da smo započeli isporuku SAD s Dalekog Istoka. Isporuka s Dalekog Istoka je u potpunosti u stanju da konkuriše s bliskoistočnom.

Rusija je u stanju da obezbedi isporuku nafte u sve regione. Tim pre što je to ekonomski opravdano, - uveren je predsednik Saveza industrijalaca za naftu i gas, Genadije Šmalj:

U slučaju potrebe, možemo da šaljemo naftu ne samo u SAD, već i u bilo koju drugu tačku sveta. Naši terminali će s tim u potpunosti izaći na kraj. Kako praksa pokazuje, ako se radi o velikim partijama, slanje tankera, koji ima rezervoare od preko 100 hiljada tona je prilično rentabilno.

U skorašnje vreme može se povećati i broj međunarodnih ugovora za razradu ruskih naftnih nalazišta. Podsetićemo da su sad glavne strane kompanije u ovom segmentu britanska BP i američka „Exxon Mobil“. Međutim, i druge vodeće svetske energetske kompanije Rusiju posmatraju kao perspektivngo partnera.