Paket sa problemima

Liberalno evropsko tržište može da trijumfuje. Od 3. marta u EU počeo je da važi Treći energetski paket. Po mišljenju njegovih tvoraca, to će formirati civilizovano tržište energenata, na kojem će prestati da dominiraju monopolisti. U praksi sve izgleda malo drugačije. Kako se kaže u poznatoj ruskoj izreci: na papiru sve je bilo glatko, ali su zaboravili jaruge.

Dokument poznat kao Treći energetski paket, vlasti EU su odobrile još 2009. godine. Njegova suština je u tome što kompanije koje prodaju gas i električnu energiju ne treba da poseduju transportne mreže, pošto to vodi do rasta cena. Upraksi Treći paket diskriminiše delatnost velikog prodavca gasa na evropskom tržištu kao što je Gasprom. Na to je skrenuo pažnju kolega iz EU za vreme pregovora u okviru formata Vlada Rusije – Evropska komisiaj 24. februara ruski premijer Vladimir Putin. Recimo, Gasprom i njegove nemačke kolege su postavile cevovod, rekao je on, a tu im kažu: pustite u konzorcijum trećeg učesnika. Sve će se svesti na to da će Gasprom prodati gas na ulasku u EU, gorivo će dobiti novog vlasnika, koji takođe želi da zaradi. Znači, cena gasa će opet skočiti, rezimirao je Vladimir PUtin. Do čega može da dovede takva liberalizacija, rekao je za Glas Rusije šef sektora Ekonomskog instituta RAN Boris Frumkin.

Pri tome tarifu ovog dostupa će određivati ne onaj koji je gradio, ko je trošio novac – Gasprom i nemačke kompanije, već neki tamo nacionalni ili nadnacionalni regulišući faktor. To destimuliše ulaganja kapitala u razvoj, recimo, gasnog kompleksa Rusije. Pa i ne samo Rusije. U Norveškoj, koja trguje sa EU, isto je. To destimuliše ulaganja u transportne gasovode, zato što je to nepovoljno i jača pretnju po energetsku bezbednost EU.

Pod pretnjom naš ekspert podrazumeva nestabilnost u zemljama Severne Afrike i Bliskog Istoka, odakle Evropa dobija značajni deo tečnog gasa. Do sada su predstavnici EU videli u tome nekakvu alternativu dominaciji Gasproma. Upravo to je uticalo na pregovore Vladimira Putina u Briselu. Evo šta je rekao tim povodom rukovodilac analitičke uprave Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksandar Pasečnik.

Bukvalno pre mesec-dva evropljani su Rusiji pridavali status nepouzdanog isporučioca energenata. I oni su govorili da hegemonija Gasproma treba da se okonča, da treba po svaku cenu smanjiti udeo njegovog prisustva. Sada se svetska politička konjuktura promenila i to ide na ruku Rusiji.

Isporuka ruskog gasa u aktuelnim uslovima može da kompenzuje gubitke evropljana. Zato Brisel namerava da traži kompromis. Rusija je tradicionalno pouzdan i proveren isporučilac.  Bilo je odlučeno da se razradi mapa puta za energetsku saradnju, pre svega u gasnoj sferi između Rusije i EU do 2050. godine. Tačnije da se traže uzajamno prihvatljivi putevi, koji formalno, ne kršeći norme Trećeg paketa, mogu da očuvaju ulogu Rusije kao ključnog isporučioca energenata.