Rusija na Venecijanskom bijenalu: guru konceptualizma i zvezda „mlade umetnosti“

Prvi put prezentacija međunarodnog Venecijanskog bijenala, koje će na leto biti održano u Italiji, bila je održana u ruskoj prestonici. Ranije su takvu čast imali samo Pariz, London i Njujork. Tako da se sada Moskva može smelo smatrati jednom od prestonica savremene umetnosti.

Bijanle je kao vetar promena, uverava predsednik najvećeg foruma savremene umetnosti Paolo Barata i navodi kao potvrdu čitav niz dimenzija koje su unete sada u organizaciju ove umetničke manifestacije. Na primer, koordinator bijenala, a za ovu ulogu pozvana je ugledni istoričar umetnosti iz Švajcarske Biče Kuriger, ni na koji način ne utiče na formiranje izložbi nacionalnih paviljona, već se bavi samo osnovnim projektom. Ove godine, na predlog gospože Kuriger, njemu je pripisana deviza Iluminejnšns. Ukrsštene su dve engleske reči, od kojih jedna označava ne samo osvetljenje, već i prosvetu, a druga naciju, narodnosti. Tačnije u prvi plan se ističu nacionalni aspekti savremene umetnosti. Biče Kuriger je pozvala 82 umetnika iz raznih zemalja da ih predstave. I osim toga, odlučila je da pored radova današnjih majstora likovne umetnosti predstavi slike zvezde kasne Renesanse, velikog italijanskog slikara Jakopa Tintoreta, koga nazivaju „umetnikom svetlosti“. Da li će naši savremenici podneti konkurenciju? Pitanje, intriga...

Još jedna inovacija na bijenalu je povećana pažnja prema omladini. Tako među učesnicima osvnovnog projekta skoro polovinu čine mladi. Između ostalog, 27-godišnja ruska umetnica fotograf Anja Titova. Biče Kuriger govori kako se upoznala sa Anjom i zašto ju je pozvala da učestvuje u projektu.

Boravila sam u Moskvi u decembru prošle godine – kaže koordinator – i videla sam njene radove na izložbi. Ona mi je pokazala i druge svoje radove i ja sam odlučila da je ona zanimljiv, ozbiljan umetnik. Mislim da će njen glas biti potpuno nov, a pogled se razlikuje od drugih. Jedan od aspekata bijenala je šansa za perspektivne mlade autore sa se susretnu sa globalnom publikom, tvrdi Biče Kuriger.

U ekspoziciji nacionalnih paviljona osnovna deviza – Iluminejšns, naravno, takođe će se uzimati u obzir. U svakom slučaju ekspozciju moskovskog konceptualiste Andreja Monastirskog i njegove grupe Kolektivna dejstva, koja se priprema za ruski paviljon, nazivaju mal te ne najkarakterističnijom za rusku nacionalnu umetnost.

Monastirski je još 1977. postao poznat u inostranstvu upravo kao predstavnik ruske nezvanične umetnosti. Guru moskovskog konceptualizma 61 godinu, on nije samo umetnik, već i pesnik, teoretičar savremene umetnosti, majstor performansa na otvorenom.