«Razbijeno» srce zaista boli

Činilo bi se da nema ništa zajedničko između bola od opekotine i onoga šta osećaju odbijeni zaljubljenici. Naučnici  iz Mičigena tvrde da iste zone mozga – centri koji su odgovorni za osećaj bola aktiviraju neprijatne fizičke patnje i odbijenosti.

U istraživanjima američkih naučnika je učestvovalo 40 specijalno odbranih osoba, koje su bile odbijene ili su prekinule svoje romantične odnose tokom poslednjih 6 meseci. Prvi deo eksperimenta je bio povezan s duševnim bolom: učesnici su razgledali fotografije voljenih i mislili na rastajanje s njima. Pri tome je tomograf fiksirao aktiviranje određenih delova velikog mozga.

U drugoj fazi istraživanja je na levoj ruci dobovoljaca bio pričvršćen uređaj, koji se zagrevao i izazivao bolni osećaj. Tomograf je fiksirao aktivnost istih delova mozga.

Zahvaljujući takvim eksperimentima naučnici će moći da objasne uzroke fizičkih i psihičkih obolenja u vezi sa  duševnim ranama. Pri tome je inače nauci davno poznata veza između psihe i fiziologije, - podseća psiholog Sergej Ključnikov.

To veoma interesantno otkriće potvrđuju činjenice, poznate u drevnoj empiričkoj nauci, da čovek osim fizičkog tela ima i neku duševnu strukturu koja je u nečem slična fizičkoj. Psiha nije samo svojstvo svesti, to je čitavi paralelni svet koji ipak funkcioniše preko velikog mozga. Paralelizam tih činilaca istražuje pravac psihologije psihosomatika. Ona izazivaju mnoge fizičke bolove. Svaki fizički bol se odražava u psihi, u psihičkom telu. I obrnuto: svaki duševni bol ranije ili kasnije, ne budući realizovan, spušta se u fizičko telo i pretvara se u obolenje.

Nije slučajnost što lekari pri svakom obolenju savetuju svojim pacijentima da se ne nerviraju.

Psihoterapeuti upozoravaju da se naročito u proleće potrebno  čuvati od nervnog sloma. Nije jasno: šta je štetnije za zdravlje - prolećna avitaminoza ili nervna napetost.