Iran u poslednje vreme nije smanjivao razmere svoje aktivnosti u nuklearnoj oblasti

– izjavio je juče zvanični predestavnik MIP ove zemlje Mohamad Ali Hoseini.
Nije došlo do nikakvog smanjenja, prekida ili povlačenja u mirovnom nuklearnom programu Irana. Njegova aktivnost u ovom pravcu se nastavlja – rekao je iranski diplomata novinarima. Ujedno, Hoseini je ukazao da se, kao što je i planirano, Teheran dogovorio sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju o planu skidanja sa dnevnog reda pitanja u vezi sa nacionalnim nuklearnim programom. Pri tome, predstavnik MIP izbegao je komnetare povodom uzvratnih akcija Teherana u slučaju usvajanja nove rezolucije SB UN o Iranu. Naša saradnja sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju nikada nije prekidana, ali usvajanje nove rezolucijue uticaće na nju – rekao je Mohamad Ali Hoseini.
Dakle, stav iranske strane ostao je nepromenjen. Teheran je već ograničavao okvire saradnje sa Agencijom pošto je njergov nukelarni dosije bio predat u SB UN. Poslednji je usvojio rezoluciju o sankcijama prema Iranu zbog njegovog odbijanja da uvede moratorijum na obogaćivanje urana. Viđeni ruski naučnik Georgij Mirski analizira motive takvog držanja zvaničnog Teherana.

Iran namerava da stvori utisak da je, navodno, sasvim blizu stvaranja nuklearnog oružja. Ne želim da kažem da stvarno planira stvaranje bombe jer, zapravo, nema na koga da je baci. Ali njegov glavni cilj je da postigne stanje kada je, reklo bi se, već jasno da je dovoljan još jedan korak da bi imao takvu bombu. I Teheran teži ovom cilju pomoću različitih manevara. Tako da je jasno da se Iranci dolsedno kreću izabranim putem koristeći veštinu i fleksibilnost svoje diplomatije koje su joj uvek bile svojstvene – smatra profesor Georgij Mirski.

 Sprovodeći ovakvu politiku, Teheran, po njegovom mišljenju, nastoji da postigne kakio unutrašnje, tako i spoljne ciljeve. Sa jedne strane, iranske vlasti redovno daju izjave o svom legitimnom pravu na korišćenje nuklearne energije u mirolojubive svrhe, bez obzira na protivljenje međunarodnhe zajednice, i konsoliduju narod oko vladajućeg režima. A sa druge strane, nije isključena mogućnost da Iran na taj način pokazuje da je uticajna regionalna sila. Uzgred rečeno, ove pretenzije nisu bezrazložne. Vašington u poslednje vreme nije slučajno aktivirao kontakte sa omraženim Teheranom jer je svestan da bez njegovog angažovanja neće rešiti probleme Iraka.