Migranti u EU: lutrija za siromašne

Evropska komisija preduzela je treći po redu pokušaj da utvrdi jedinstvena pravila za pružanje političkog azila u EU. Uzimajući u obzir, kako je uverila komesar za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrim, kritičke primedbe partnera iz alijanse.

Dokument Ženevska konvencija sa dodatnim protokolom, u kojem su jasno propisani kriterijumi pružanja azila objašnjava Olga Potjomkina. To je osnova za odvajanje ekonomskih migranata od gonjenih lica. Onih kojima je zaista potrebna zaštita. Procedura je odrađena: prve doportuju, drugima daju azil. Ali EU, dodaje ekspert, ima svoju specifiku.

Pre usvajanja Dablinske konvencije, koja je postala normativno-pravni akt EU, pretendent je mogao da predaje molbu u jednu zemlju, da bude odbijen, da ode u drugu, ponovo da preda molbu a uspud da se negde izgubi, nastavlja Olga Potjomkina. Dablinskim dokumentom ova situacija je okončana. Pretendent može da preda molbu samo u jednoj zemlji, kroz koju je ušao. Čim ga odbiju, on treba da napusti teritoriju EU. Kako ilegalci ne bi ostajali, pretendentima se prilikom predaje molbe uzimaju otisci prstiju i smeštaju u specijalnu kartoteku. Sistem nije idealan, ali je ipak usmeren na repatrijaciju pseudo izbeglica.

Sistem nije idealan ni u drugom pogledu. Prema podacima komesara Sesilije Malmstrem, glavni priliv izbeglica, do 90%, dolazi u Francusku, Nemačku, Belgiju, Holadniju. Brisel bi hteo da popravi neravnotežu. Razrađuje se program za dobrovoljno raseljavanje lica, kojima je dat status izbeglica ili dodatna zaštita. Treba takođe ujednačiti šanse došljaka na dobijanje azila.

Međutim, neće biti lako rasporediti opterećenje, još na dobrovoljnim osnovama, smatra Olga Potjomkina.

Revizija zakonodavstva teče vrlo teško, zato što svaka zemlja smatra da ona i tako odgovara za veliki priliv izbeglica i brani sovja prava. Mada je u planovima Komisije stvaranje jedinstvenog unificiranog sistema za prijem izbeglica. Kako ne bi bilo mogućnosti za manevar: u nekoj zemlji bolje, u nekoj gore, ali svugde više ili manje jednako. Pokušavaju da stvore strukturu koja bi koordinisala dejstva zemalja EU na usmeravanju tokova izbeglica. Kako bi sve bilo ravnomerno i bez žalbi pojedinih zemalja da izdušu pod pritiskom izbeglica.

Kritički glasovi povodom dokumenta Komisije čuli su se već iza zidova Evropskog parlamenta, kojem upredo sa vladama 27 zemalja prestoji utvrđivanje novog dokumenta. Sesilija Malmstrem veoma računa da će se procedura završiti do kraja godine.