Haos i tri tačke

Raznovrsnost mišljenja – takav je očekivani lajtmotiv redovnog samita EU koji će se održati naredne nedelje. Grčko pitanje podelilo je partnere. Unaokolo sve same nejasne stvari.

Postepeno klizanje atinske ekonomije ka neslavnom finalu dešavalo se naočigled svih. U januaru 2001. Grčka je postala 12. član zone evra. Radi dobijanja prolaznih poena njena vlada morala je da se pozabavi najobičnijom prevarom, ispravljajući platežni bilans. Jeftini krediti Evropske centralne banke pružili su njenoj privredi medveđu uslugu: uzimali su, malo razmišljajući o vraćanju. Nije valjda da Brisel za to nije znao? Evropski eksperti u jedan glas tvrde suprotno: odčično je znao. Ali zatvarao je oči radi popunjavanja redova učesnika jedinstvene valute.

Čak rejting agencije reagovale su tek kada je nastupila kriza. Od 2009. godine poverenje prema grčkim finansijama počelo je naglo da pada. EU, MMF i Evropska centralna banka razvlačili su se do aprila 2010. godine, pre nego što su počeli da pumpaju kredite od više milijardi u rupičastu grčku ekonomiju. I istovremeno da primoravaju vladu u Atini na veoma smanji budžetske troškove. I da ubrza privatizaciju najlakomijih komada nacionalne ekonomije. Da li je zemlja na pragu najveće rasprodaje? Nemački ekonomista, profesor Norman Peh smatra:

Po mom mišljenju, pripremaju je za to. Otpor u zemlji, kako u redovima političkog rukovodstva, tako i stanovništva, još nije slomljen. Situaciju prilično cinično zaoštravaju. Jedinstva nema. Jedni se zalažu za restrukturizaciju dugova, drugi ne žele ni pod kakvim uslovima da prebace opterećenje na privatni kapital. Eskalacija oko Grčke će jačati, kako bi zemlja sazrela i sama pala u šake, kao prezrela voćka. I kao bi se zatim privatizovali najzanimljiviji objekti. To može da dovede do realnog bankrotstva ekonomije. I tada će pred Evropom biti zaista veliki problem. Znate da se u sličnoj situaciji nalazi Portugalija. Nije daleko odmakla ni Italija. Većina zainteresovanih da se okoristi o grčku svojinu su velike banke, investicioni fondovi i njihove upravljačke strukture.

Učesnici predstojećeg samita EU i Briselu žele da se zajednički late rešavanja grčkog problema koji je već svima dosadio. U međuvremenu evropske banke, osiguravajuće kompanije nastavljaju da se oslobađaju grčkih obveznica. Ogromno izbacivanje dužničkih obveznica u vrednosti od 5 milijardi evra izvršio je onaj od koga su to najmanje očekivali, Nacionalna banka Grčke, najveća u zemlji. Kako posle toga ubediti strane privatne novčano-kreditne institucije da učestvuju u blagoj restrukturizaciji grčkih dugova? Šef Evrogrupe Žan-Klod Junker nije optimista. Njegova prognoza je da ne treba očekivati neke odluke o Grčkoj na predstojećem samitu.