Ćirilica - zašto je toliko važna!

Zagovornici latiničenja ćirilice nemaju stručne argumente već isključivo vrednosno-(geo)političke. Zato se i podmeću političke kvalifikacije da je latinica vezana za progresivni deo čovečanstva (po pravilu su to SAD i Evropska unija), a oni ljudi koji koriste ćirilicu, arapsko pismo, itd., samom ovom kvalifikacijom, svrstavaju se u nazadni deo čovečanstva.

No, da li se po ovom kriterijumu – kriterijumu koje pismo čovek koristi, može izvesti klasifikacija ko pripada progresivnom, a ko nazadnom delu čovečanstva? Naravno, da ne može. To je psudo-nauka, odnosno veoma primitivna politika. To bi bilo isto kao kad bi neko tvrdio da je po osnovu mesta rođenja (selo-grad, Evropa – Azija...) pametniji od drugih.

Naravno, da to nije tako. Hitler je pisao latinicom, Anders Brejevik, Norvežanin, koji je jula 2011. načinio masakr dece je pisao latinicom, kao i bezbroj drugih zločinaca za koje se ne može tvrditi da su progresivni. Rimokatolička crkva je imala inkviziciju i sudila na latinici? Galileo je od ove Rimske crkve osuđen na latinici. Gde je tu naprednost?

Na drugoj strani, imamo Mendeljejeva koji je pisao ćirilicom, Jurija Gagarina, Tolstoja, Dostojevskog..., naravno i negativce, kao što ima pozitivaca koji pišu latinicom.

Kada se pripadnici jednog naroda odluče za kulturni obrazac koji će slediti, između ostalog, to znači i za pismo, to je nešto što ima trajnije opredeljenje i ne može se menjati kad kome padne na pamet.

Zato se i Srbi i Rusi moraju odupreti zahtevima evro-atlantista da odbace ćirilicu i pređu na latinicu. Ako bi prešli na latinicu poslali bi sveti veoma ružnu poruku o sebi – da nemaju, zapravo, formiran (nacionalni) identitet, odnosno da uspostavljena kulturna matrica nije zaživela i da ih svaka (nova) sila koja se danas-sutra pojavi može da oblikuje po svom nahođenju (možda da vrati ćirilicu, ili uvede kinesko pismo – ko zna?)

Kako sačuvati ćirilicu kao deo identiteta?

Pitanje je jednostavno: Šta svako od nas može da uradi da bi se sačuvala ćirilica kao važno nacionalno kulturno nasleđe i sredstvo evro-azijske integracije?

To znači, gde god da se deluje –

Na internetu, životu, ako izvozite robu – treba koristiti ćirilicu, na proizvodima – lepiti etikete (i) na ćirilici... Ima država koje ne zabranjuju da se roba uvozi ako su deklaracije, etikete i slično na ćirilici (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Uzbekistan, Turkmenistan...), to, dakle, treba koristiti.

Na kraju smatramo uputnim pozvati se i na

, koji je osobinu srpske inteligencije da nameće latinicu zapazio još za svoga života, a ovo se sada može proširiti i na rusku inteligenciju, pa je zapisao: „

No, mnogo je starije ono biblijsko, duboko sociloški i antropološki tačno, koje kaže da se u prošlosti krije sadašnjost a u sadašnjosti budućnost