Vatrena boja šumskih požara

Generalna skupština OUN je 2011. godinu proglasila za Međunarodnu godinu šuma. Zeleni prekrivač Zemlje se svake godine katastrofalno smanjuje zbog varvarskog i nekontrolisanog krčenja šuma. Podjednaku štetu pričinjavaju i šumski požari. Ova strašna pojava uništava gigantske površine šuma, nestaju jedinstveni ekološki sistemi, objekti i naseljena mesta. Proizvodi gorenja dospevaju u Zemljinu atmosferu i brzo se šire. Kako su utvrdili metereolozi, 50 procenata sezonskih zagađenja ugljen-monoksidom vazduha iznad Australije dolazi iz Južne Amerike, a to je rastojanje od 13 hiljada kilometara.

Ovogodišnju sezonu su već u aprilu otvorili Sibir i Teksas. Zatim je zvonilo za uzbunu u Španiji, Brazilu i Kanadi. Avgust se obično smatra najopasnijim mesecom u pogledu požara za Južnu Ameriku. Međutim, sad je tamo druga napast – hladnoća. Vrelina je iznenada otišla na sever i neminovno će dovesti do šumskih požara u Severnoj Americi.

Požari se dešavaju u mnogim zemljama, za njih je često kriv čovek: baci opušak ili ne ugasi vatru. A ponekad je kriva i munja, ili dođe do samozapalenja, posebno na mestima na kojima se nalazi treset, kaže Feliks Zandelman, profesor fakulteta za proučavanje tla MDU:

Treset je organska masa biljaka koje stvaraju treset i koje su se u toku mnogih vekova akumulirale na dnu voda. Nemačka, Holandija i Danska, isto kao i Rusija, imaju tresetnu plodnu zemlju. U zemljama Zapadne i Srednje Evrope ovakve teritorije se uglavnom koriste za pretvaranje u livade. Požari treseta su veoma rašireni i u Rusiji.

Oni se gase mnogo teže nego šumski: ovde gori sama zemlja. Dešava se da tresetno zemljište izgori za nedelju dana, a ponekad dugo tinja, krijući pod zemljom pravi vatreni pakao. A treset ima veoma široku primenu. I ponekad u potpuno neočekivanim oblastima, na primer, za škotski viski, kaže šef katedre za fiziku tla, profesor MDU Evgenije Šein:

Viski se u principu razlikuje po tresetu, koji se koristi za dimljenje ječma, zato što svaki sloj treseta, svaki rejon ima vrlo specifičan miris. Treset se koristi prilikom izlivanja nafte s površina močvara, pa čak i s površine okeana za čišćenje otpadnih voda od veštačkih boja, fenola i teških metala. Eskimi grade svoje kuće mešajući slojeve treseta i snega naizmenično, i dobijaju vrlo tople domove.

Šteta od šumskih i tresetnih požara je vrlo velika. Po računicama, kanadske vlasti svake godine samo za sprečavanje šumskih požara troše najmanje milijardu dolara, a SAD – 2-2,5 milijarde.

Naravno, vrlo je teško boriti se protiv neukrotive vatrene stihije. Samo u Rusiji u ovoj borbi danas učestvuje otprilike četvrt miliona ljudi: stručnjaci, volonteri. Na najopasnijim mestima vatra se zaliva iz vazduha uz pomoć Be-200 – najvećih na svetu protivpožarnih aviona-amfibija ruske proizvodnje. Pri brzini od 190 kilometara na sat avion uzima 6 tona vode. Zasad takvih aviona u Rusiji ima samo 4, ali će se park uskoro povećati. Be-200 ljudi znaju u celom svetu: oni su gasili požare u Grčkoj, Izraelu, u Francuskoj i Jugoistočnoj Aziji. Trećina kopnna na zemlji je pokrivena šumama, one se nazivaju «plućima planete». Naž alost, u Međunarodnoj godini šuma ova «pluća» se još uvek često boje vrelom bojom šumskih požara...