Da li je svet spreman za novu krizu?

Protekla nedelja je za svetska tržišta predstavljala period potresa. Nakon odluke agencije Standard & Poor’s da snizi rejting SAD početak nedelje je obeležen panikom na berzama, rasprodajom aktiva, ponovnim procenama rizika. Međutim, glavno je to da analitičari postavljaju pitanje da li sve ovo znači da nastupa upravo onaj drugi talas krize, o kojem je bilo tako mnogo reči nakon njegovog slabljenja 2008. godine. Ili je možda u pitanju nova kriza? U tom slučaju, koliko će ona biti teška i da li je svet spreman na nove izazove? „Glas Rusije“ je prikupio mišljenja uglednih svetskih ekonomista.

Već viđeno. Upravo ovaj osećaj je obuzeo mnoge finansijere početkom nedelje. Jer svet je već prošao kroz to – upravo pre tri godine. Bio je isto tako vreli avgust, samo 2008. godine. Na berzama je panika. Za ovu situaciju trejderi čak imaju definiciju – „tržište u krvi“. Negativna dinamika kotiranja se na grafikonima označava crvenom bojom.

Glavna pitanja nedelje su šta činiti i u šta uložiti sredstva kako bi se ona spasila od obezvređivanja. Očigledan odgovor je zlato. Njegovo kotiranje je obnovilo rekorde. Međutim, druge alternative nema.

Sadašnja kriza je pokazala ogroman disbalans u svetskoj ekonomiji, kaže predsednik Narodne banke Kazahstana Grigorije Marčenko. Da, svetska ekonomija pati od problema SAD, ali samo je američko tržište u stanju da ponudi makar nešto. Začarani krug.

A kuda ići? Jeste, dolar kao glavna rezervna valuta već mnogima ne odgovara. Ali na svetu postoje desetine triliona dolara aktive. I u koju valutu prebaciti glavni deo dolara? Nema drugih tako velikih i likvidnih tržišta kao što je SAD. I nakon odluke Standard & Poor’s (S&P) da smanje američki rejting na tržištima je počela panika. Ljudi su počeli da ulažu ogroman novac u hartije od vrednosti ministarstva finansija SAD. Odnosno, krenuli su u suprotnom pravcu u odnosu na ono što je pretpostavljalo smanjenje rejtinga od strane S&P. I glavni uzrok za to jeste što drugih rezervnih valuta praktično nema.

Među ekonomistima – teoretičarima i praktičarima – se sad vodi spor: da li sadašnji problemi svetske ekonomije predstavljaju posledicu, odnosno drugi talas krize iz 2008. godine ili pak samostalni „smak sveta“? Jer, on je predskazivan, ali 2013. godine. Ugledni poljski ekonomista i političar Lešek Balcerovič je uveren da su sve to posledice pogrešne politike vlada i centralnih banaka u toku poslednjih godina.

Mislim da je glavni uzrok u greškama ekonomske politike niza zemalja, koje su dovele do prekomernih budžetskih troškova, drugim rečima, do naglog fiskalnog rasta ili kreditskog buma. Međutim, na smenu bumu došlo je do opadanja. Smatram da su neke strategije antikriznog upravljanja takođe izazvale niz problema. Mislim da je iskustvo iz poslednje tri godine okazalo da je kratkotrajno stimulisanje ekonomskog rasta neefikasno i skupo.

Predsednik Narodne banke Kazahstana Grigorije Marčenko takođe žali zbog toga što vlade mnogih zemalja nisu izvukle pouku iz krize 2008. godine. Požar u ekonomiji gasili su ulivajući novac, ali nisu otklonjeni problemi, koji su doveli do recesije. Očigledan primer je Evropa, gde do danas nije stvoren sistemski pristup za izlazak iz dužničke krize.

Svi ekonomisti priznaju da sad ne postoji gotovo rešenje za probleme Evrope ili SAD. Isto tako, ne treba očekivati brze strukturne promene u svetskoj ekonomiji. Međutim, analitičari se slažu u jednom – izlazak iz sadašnje situacije će zahtevati bolne reforme, koje će društvo verovatno dočekati na nož. Međutim, još je opasnije odlagati ih za dugo vremena. Došlo je vreme da se seče naživo.