Švajcarske vezala kurs nacionalne valute za evro

Centralna banka Švajcarske je vezala kurs nacionalne valute za evro. Ova odluka je dovela do drastičnog pada kursa franka, možda najstabilnije valute, u odnosu na dolar i evro. Svetska finansijska tržišta su na ovu vest odreagovala skokom nestabilnosti, a analitičari ponovo najavljuju „smrt“ evropske valute.

U saopštenju Centralne banke Švajcarske se navodi da će franak odsada biti vezan za evro u odnosu 1,2 prema 1. Vlasti ovu meru objašnjavaju prekomernim jačanjem švajcarske valute u odnosu na dolar i evro, koje ugrožava nacionalnu ekonomiju. U trenutku uvođenja evra kurs franka u odnosu na njega je činio 1,5, a poslednjih meseci je porastao do 1,1. Objašnjenje je jednostavno: u uslovima krize dugova u EU franak se sve češće koristi kao „valutno utočište“.

Vlasti Švajcarske su izračunale da će očuvanje kursa franka prema evru ispod 1,2 dovesti do nestanka hiljada radnih mesta i do smanjenja prihoda izvoznih kompanija. To je za švajcarske monetarne vlasti neophodno rešenje, smatra direktor Departmana za stratešku analizu kompanije FBK Igor Nikolajev.

Za malu švajcarsku ekonomiju bilo je teško izdržati jačanje švajcarskog franka. Jer, kada dolazi do jačanja nacionalne valute, izvoznici su oni kod kojih nastaju problemi pošto sami proizvodi postaju puno skuplji nego kod konkurenata iz drugih zemalja. Švajcarska je prilikom donošenja ove očekivane odluke sledila svoje interese.To znači da špekulanti, koji su tokom turbulencije na finansijskim tržištima u švajcarskom franku videli utočište, treba da zaborave na stabilnost. Ovo utočište će možda opstati, ali neće biti bezbedno jer je od sada vezano za evro, pa će se kolebati zajedno s njim. S obzirom na probleme koji postoje u evrozoni situacija objektivno doprinosi jačanju dolara i rastu cene zlata i čini da i druge valute postanu atraktivnije, na primer juan.

Ipak sudbina evra, kome radikalni analitičari proriču skoru propast, uopšte ne zavisi samo od švajcarskog franka. Najbitnija je kriza dugova u nizu evropskih zemalja. Za situaciju u Grčkoj se već kaže da je neozvaničeni defolt. To bi moglo izazvati domino efekat. U EU sve glasnije zvuče pozivi na povratak nacionalnim valutama. Ali analiza pokazuje da u tom slučaju Evropu očekuje krah bankarskog sistema i trgovine i masovni nemiri. Jer, čim neka država izjavi da odustaje od evra, njeni građani će krenuti u juriš na banke, a to će dovesti do bankrotstva celog bankarskog sektora i drastičnog pada investicijske i potrošačke aktivnosti.

Niko se ne usuđuje da govori o političkim posledicama. Samo jedno je jasno: uticaj Evrope će zbog globalne greške u njenom megaprojektu HH veka drastično oslabiti. Upravo zbog toga finansijske vlasti EU neprestano izjavljuju da će Evropska Unija iz krize jedinstvene valute izaći još jača.

U uslovima brzog rasta nestabilnosti glavnih svetskih valuta vlasti Nigerije, jednog od najvećih izvoznika nafte u SAD, donele su neočekivanu odluku. Naime, izjavile su da će jedan deo svojih valutnih rezervi čuvati u kineskim juanima. Stručnjaci su ovaj korak nazvali simboličnim i povezali ga sa skorašnjom ocenom agencije Standard & Poor’s, koja je spustila kreditni rejting Sjedinjenih Američkih Država. U Centralnoj banci Nigerije se ističe da je delimični prelazak na juan zasnovan na rastućem ekonomskom značaju Kine u svetu.

Ruska rublja je u poslednje vreme takođe pokazala relativnu stabilnost. Nije nemoguće da će se svetska finansijska elita u budućnosti setiti svojih parola o potrebi za uvođenjem nadnacionalne valute. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je u više navrata govorio da bi tu ulogu u perspektivi mogla preuzeti ruska rublja. U svakom slučaju, rublja je u tom svojstvu već u upotrebi u nekim zemljama Zajednice nezavisnih država.