Kolektivna recesija čuva zonu evra

Rejting agencije Mudis i Es end Pi obećale su da će i dalje da daju loše ocene nizu zemalja zone evra. Da podsetimo, prvo je posrnuo kreditni rejting Italije. Zatim se poljuljala jedna od najvećih francusko-belgijskih banaka Deksia. Finansijski jedrenjak je krenuo ka dnu zbog restartovanja grčkih obligacija državnog duga. Okolne finansijske institucije su ostavile utopljenika na volju sudbine. Sa kratkim parama danas je kod svih bankara gusto, niko nikome ne daje na zajam. Giganta će spasavati, kako to obično biva, od novca poreskih obveznika.

Uz to padaju berzanske kotacije, smanjuje se proizvodnja, raste inflacija. Jug Evrope obuhvaćen je štrajkovima poput grčkog. Tamo je u sredu stanovništvo demonstriralo protiv masovnih otpuštanja i poreskog biča. Gubitke za bolesne ekonomije zbog sličnih protesta vlada još treba da izračunaju. Čitav ovaj teret problema zone evra vodeće analitičke agencije ocenjuju kao klizanje ka recesiji. Temu razmatra komentator Sergej Guk i eksperti – šef kateder za hartije od vrednosti Finansijske akademije Boris Rubcov i nemački profesor ekonomista doktor Arno Klene.

Simptomatično je upozorenje sa kojim se Internet-izdanje Godišnji berazanski pregled u licu eksperta za hartije od vrednosti Martina Vajsa obratilo dragim ulagačima. Citiramo: Pažnja! Ako grčki mehur na kraju krajeva pukne, vaši ulozi i vaša egzistencija će izgoreti. Nije valjda zaista vreme da se uključi sirena za uzbunu? Mišljenje šefa katedre za hartije od vrednosti Finansijske akademije Borisa Rubcova.

Pitanje je u razmerama nazatka i potresa. Ja lično nisam sklon da smatram da će se desiti katastrofa. Za nas je reper Veliak depresija. Ništa slično se od tada nikada nije dešavalo i mislim da se neće dešavati. Zona evra, smatram, takođe će izdržati. DRuga je stvar što će se to odraziti na kurs dolar-evro. Moguće je zaoštravanje problema oko nezaposlenosti, ekonomski nazadak. U Evropi predstoji nekakvo korigovanje. Mnoge evropske zemlje žive zaista iznad mogućnosti. Smatram da će Evropa izaći iz ove krize, ali nesumnjivo moraće da stegne kaiševe.

Danas evropske banke osećaju oštri nedostatak gotovine. Situaciju pogoršava opasna veza dražvnih dugova sa privatnim finansijskim organizacijama. Jednostavnije govoreći: u trci za profitom banke su kupile državne obligacije koje su sada obezvređene, mnoge upola. Komenatar profesora Arna Klenea.

Svaki državni dug uvećava prihode od kamatnih stopa. Za to su, naravno, zainteresovane banke i finansijski fondovi. I ispada začarani krug. Dugovi rastu, kamate za njih takođe. Ovaj krug političari očigledno nisu u stanju da prekinu. Potrebna je druga kontroal i drugi prilaz finansijskim tržištima. Ipak ne može da se desi da ekonomski razvoj krene nizlaznom linijom u čitavom svetu. Zemlje u razvoju se i dalje razvijaju uzlaznom. I globalno ne vidim tendencije koje vode ka depresiji ili ekonomskom nazatku.