Snaga evra je u snazi duha

Sastanak Angele Mekel i Nikole Sarkozija održan 9. oktobra nije doneo kardinalne promene u ekonomsku klimu zone evra. Mada, završivši bilateralne konsultacije, lideri Nemačke i Francuske pokušali su da prenesu odlučnost i optimizam, izjavivši spremnost da pruže podršku evropskim bankama, ogrezlim u dužničkoj krizi. Francuski predsednik je obećao da do kraja meseca treba da bude nađen odgovor na krizu, a do početka novembra na sastanku velike dvadesetorice u Kanu biće predstavljen nekakav obšti paket antikriznih mera. Pri tome Sarkozi nije izrazio nikakve pretpostavke kakve će upravo biti mere.

To je dobar znak – odlučnost dve vodeće evropske države da garantuju rekapitulaciju banaka, koje će stradati prilikom verovatnog bankrotstva Grčke. Nema više na koga da se računa. U intervjuu za Glas Rusije doktor ekonomskih nauka Pavel Medvedev je istakao:

Francuska i Nemačka će podneti značajno opterećenje u ispravljanju finansijskog stanja Evrope. Uglavnom one su se već na to saglasile, sada je pitanje o detaljima. Ali pošto svaki evro oni treba da otkidaju, kako se kaže, gledajući na svoje birače, njima to nije lako da čine. Oni će to učiniti, pošto je alternativa krah Evrope.

U međuvremenu, nedeljne izjave Merkel i Sarkozija o ujedinjenju pred košmarom krize izazvale su među evropskim političarima novi talas diskusija – koliko intenzivno treba cimati samu Grčku radi njenog dobra. Kako izveštava agencija Rojters, ministar finansija Belgije Didije Rejnders u intervjuu za grčke medije ukazao je na neprihvatljivost preteranog pooštravanja režima stroge štednje u zemlji helena koji štajkuju. Sa belgijskim ministrom nikako se ne slaže Pol Tomsen, šef misije MMF u Atini. A poslanik donjeg doma nemačkog parlamenta i član vladajuće stranke HDS Mihael Fuks uopšte je pozvao Grčku da delimično odustane od nacionalnog suvereniteta. Kako je izjavio Fuks grčkoj štampi, za povratak sopstvene konkurentnosti i finansijskog poverenja prijatelja iz Evrope, zemlji bi bilo bolje da uopšte egzistira van zone evra.

Ali da li se samo radi o Grčkoj? Po mišljenju Pavla Medvedeva, opšta situacija u Evropi dostigla je granično stanje i sada malo šta zavisi od strogosti atinske ekonomske dijete. Kako smatra ekspert, u stvari Grčka nije najveće opterećenje na zonu evra: stanovništvo zemlje je neveliko, zato je njen spas relativno jeftin. Ako u Italiji i Španiji događaji počnu da se razvijaju po grčkom scenariju, tada će stanje zone evra zaista postati kritično.

Uopšte, ubeđeni su eksperti, jedan od izvora aktualne krize nalazi se u prvobitnom finansijskom sklopu EU, tačnije zone evra. 17 zemalja, 17 budžeta, zajednička valuta, ali nema zajedničke odgovornosti za budžete. I uskoro, po mišljenju Pavla Medvedeva, treba očekivati nastavak vrlo napetih pregovora između jakih članova zone evra, onih koji slabe i davljenicima.

Ipak prevremeno je sahranjivati jedinstvenu evropsku valutu, samtra ekspert: to je prevelika vrednost da bi evropljani sa njihovim evropskim duhom sebi dozvolili da od nje odustanu.