Katastrofa Jak-42: za sada je prevremeno izvoditi zaključke

Međudržavni avijacioni komitet izveo je let Jak-42 u okviru istrage avionske nesreće kod Jaroslavlja. Rekonstrukciju je organizovao Letačno-istraživački institut Gromov. Nen cilj je modelovati u praksi dejstva posade u tom letu i uvežbati verzije događaja.

Da podstimo, Jak-42 aviokompanije Jak Servis pao je 7. septembra na jaroslavskom aerodromu Tunošna. Prilikom poletanja lajner nije mogao da dostigne odgovarajuću visinu, pao je na zemlju i zapalio se. U avionu se nalzilo 45 ljudi – hokejaši i treneri tima Lokomotiva, kao i članovi posade. 43 osobe su poginule na licu mesta, dvoe su hospitalizovane. Jedan od postradalih, hokejaš Aleksandar Galimov, kasnije je umro u bolnici.

U toku ekspertimenta piloti su podigli u vazduh Jak koji u potpunosti odgovara po tehničkim karakteristikama avionu koji se srušio. Analitičari su kopirali sva dejstva poginule posade. Ranije je nekoliko verzija nesreće bilo isključeno, na prvo mesto u medijima izašla je pretpostavka da je normalnom poletanju smetalo kočenje koje je jedan od pilota preduzeo već posle starta. Bilo je rešeno da se ova verzija proveri. Do istine treba doći pomoću serije skrupoloznih letačkih eksperimenata. U jučerašnjem nije bilo delovanja kočnica. Avion je uspešno dostiga potrebnu visinu.

Posle sletanja stručnjaci su pristupili obradi dobijenih podataka. Verziju sa kočenjem, dejstva posade još treba proveriti i brižljivo proučiti, smatra glavni urednik portala AVIA.Ru Roman Gusarov.

Postojanje sile kočenja još nije potvrda pogrešnih dejstava pilota. Ova sila je mogla da bude izazvana tehničkim problemima. To da je ona postojala svedoče tragovi od točkova aviona na pisti. To da je on sleteo sa piste je dokazano. A čime je bila izazvana ta sila kočenja treba utvrditi. Slučaj kada avioni uzleću van granica piste postojali su u istoriji avijacije. I u većini slučajeva poletanje je bilo uspešno. Ipak postajanje izvesne sile kočenja, to je fiksirano prvi put u istoriji avijacije. Upravo iz tog razloga ne možemo da kažemi pouzdano šta se u stvari desilo, šta je nateralo posadu da uzleće već van granica piste.

I ovde treba odgovoriti na još jedno važno pitanje: zašto posada, shvatajući da nema dovoljno brzine za poletanje, nije prekinula dejstva i nije zaustavila avion do napuštanja granica piste, ističe Roman Gusarov. Nemamo informacije od predajnika točkova, u kom položaju su se nalazili točkovi, kakva je bila sila kočenja. Takvih podataka nema, podvlači probni pilot Magomed Tolboev.

Ali indirektno, po parametrima, izvodimo zaključak: u prvom polovini zaleta bilo je tri tone sile kočenja. U drugoj polovini kočeći momenat je dostigao 8 tona, samim tim kompenzujući vuču motora. Mi to znamo teorijski po dešifrovanju crnih kutija. Ali treba sve potvrditi. To se naziva letački eksperiment.

U istrazi uzroka katastrofe Jak-42 kod Jaroslavlja još je mnogo nejasnog, prevremeno je izvoditi bilo kakve zaključke. Jasno je da su postojale prepreke za poletanje. Ali čime su izazvane, na ovo pitanje mogu da odgovore upravo ovakvi letački eksperimenti.