Ako evro propadne...

Iako je malo verovatno da evro nestane sa finansijskog tržišta, mnogi se pitaju šta će biti sa kreditima i štednjom koja je u toj valuti. Ekonomisti i privrednici zatečeni i samom idejom propasti evra.

Malo ko je u najezdi menjanja nemačkih marki u evro pre samo sedam godina razmišljao o mogućnosti da stvar krene obrnutim putem. Bankari i ekonomisti nemaju jasnu viziju šta bi bilo sa kreditima i štednjom u toj valuti, ali pretpostavljaju da su ulozi sigurni, jer o njima brine i Narodna banka.

Štednja građana je, prema rečima Jelene Petrović, sigurna, jer postoji agencija za garantovanje uloga do 50.000 evra po depozitu.

Kada je obavljana promena franaka i lira bio je potreban period od skoro godinu dana. Marka se menjala u paritetu od 1,95 za evro, pa je u samom startu evro bio oko 60 dinara, a menjači kažu da je provizija bila nešto ispod jednog procenta.

Menjač Milan Tadić se seća kako su bili veliki redovi, jer je postojala ogromna količina maraka i evropskih valuta koje su menjane za evro.

Različite su i sume bile, od po nekoliko stotina maraka do nekoliko desetina hiljada maraka, kaže Tadić.

Iako je tada za samo šest meseci u Srbiji promenjeno šest milijardi maraka, ekonomisti kažu da eventualna konverzija kredita u evrima, ne bi automatski bila u marke, već bi bile ponuđene i državne obveznice sa zlatnom podlogom.

U tom slučaju bile bi i šarene kamate na kredite koje se sada razlikuju u zavisnosti od valute.

"Slušamo ovih dana, da se umesto klasičnih državnih obveznica koje izdaje država pojavi mogućnost zlata koje bi osiguravalo te državne obveznice. To nije niti nova, niti neuspela misija, to se dešavalo 80-tih godina", kaže ekonomista Vladimir Krulj.

Narodna banka u svojim rezervama drži pet odsto ukupne štednje u zlatu. Zlatno valutni standard je napušten, ali najverovatnija mogućnost, ako bi evro propao bilo bi masovno podizanje uloga i prebacivanje u dolar.