Lekovitom bilju potreban brend

Veliki potencijal lekovitog bilja u Srbiji je nedovoljno iskorišćen. Neophodno je brendiranje tih proizvoda i zaštita njihovog geografskog porekla, poručuju stručnjaci. Od prikupljanja bilja u Srbiji živi oko 12.000 ljudi.

Ove godine iz Srbije će, kako se očekuje, biti izvezeno lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja za oko 23 miliona evra, što je za tri miliona više nego prošle godine. Srbija najviše izvozi u  Nemačku, Mađarsku i Austriju.

Slavica Janjušević iz "Kirka Farme" kaže da je bilo momenata kada je mislila da odustane, ali su je u branši bodrili, i videli njenu snagu, energiju i volju. prema njenim rečima, najbitnija je upornost, cilj i ljubav prema poslu.

"Jedan jedini kredit od Fonda za razvoj sam dobila u skromnim sredstvima inače sve smo radili soptsvenom snagom na mišiće, tako da smo sada stabilni i uspešni. Vrlo je teško i dalje zbog problema nelikvidnosti i zato je nama izvoz prioritet, jer tu imamo sigurna sredstva", kaže Slavica Janjušević.

Prošle godine pod lekovitim biljem bilo je oko 2.000 hektara, a prema nezvaničnim podacima, pre dvadesetak godina ta površina bila je najmanje tri puta veća. Veliki potencijal, ali nedovoljno iskorišćen, poručuju stručnjaci.

Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije smatra da se prvo mora povećati finalizacija tih prozvoda, moraju se brendirati, zaštiti geografsko poreklo.

"Mi ove prozvode manje-više izvozimo u rinfuizi, rasuto, posebno na tržištu EU gde kupci brendiraju ove proizvode pod svojom robnom markom i pakuju ga u manjim pakovanjima i ostavruju mnogo veću zaradu. Zato u perspektrivi moramo više raditi na tome", kaže Stanković.

Od ove delatnosti živi oko 4.000 porodica, odnosno oko 12.000 ljudi u Srbiji. U periodu berbe taj broj se povećava. Ukupan godišnji obrt svih kompanija koje se u Srbiji bave lekovitim, začinskim i aromatičnim biljem iznosi i do 150 miliona evra.