Mihail Vasiljevič Lomonosov

Mihail Vasiljevič Lomonosov je ruski prosvetitelj, naučnik-enciklopedista, pesnik i prevodilac. Rođen je 8. (19.) novembra 1711. u selu Mišlinska u blizini Holmogora u Arhangelskoj guberniji u porodici seljaka-Primorca. Lomonosov je rano naučio da čita i do 14. godine je pročitao sve knjige koje je mogao da nabavi. U decembru 1730. godine otišao je s ribarskom komorom u Moskvu. Predstavivši se kao plemićki sin upisao se na Moskovsku sloveno-grčko-latinsku akademiju gde je stekao dobru osnovu iz klasičnih jezika i drugih društvenih nauka. Latinski jezik je znao savršeno, kasnije je proglašen za jednog od najboljih latinista u Evropi. 1736. godine Lomonosov je kao jedan od najboljih studenata upućen u Nemačku, prvo na Marburški univerzitet na kojem je izučavao prirodne i društvene nauke, a zatim u Frajburg gde je učio hemiju i rudarstvo na Rudarskoj akademiji. 1741. godine Lomonosov se vratio u Rusiju. I bio je postavljen za adjunkta klase za fiziku, a 1745. – za profesora hemije (akademika) Peterburške akademije nauka. Stvaralaštvo Lomonosova bilo je izuzetno svestrano. U njegovim radovima osvetljene su skoro sve oblasti njemu savremenih prirodnih znanja, rudarstva i metalurgije, matematike, istorije, filologije, lingvistike, umetnosti i književnosti. 1784. godine stvorio je hemijsku laboratoriju u kojoj je obavljao naučna istraživanja, između ostalog, proučavao je sastav stakla, porcelana i smalte, koju je koristio za svoje mozaike. Samostalno je konstruisao pribor za hemijska istraživanja, optičke instrumente. Bavio se astronomijom, pomorstvom, etnologijom, geografijom, meteorologijom i drugim naukama. Uveo je u uputrebu hemijsku vagu i postavio je osnove kvantitativne analize. 1741-1761. godine u kuli Kunstkamere koju je u Peterburgu sagradio Petar I vršio je astronomska posmatranja, hemijske i fizičke eksperimente. Karakteristiku Lomonosova dao je Aleksandar Sergejevič Puškin: „Spajajući neobičnu snagu volje i neobičnu snagu shvatanja Lomonosov je zahvatio sve oblasti prosvete. Žeđ za naukom bila je najjača strast ove duše pune strasti. Istoričar, retor, mehaničar, hemičar, minerolog, umetnik i pesnik, sve je iskusio i u sve je pronikao.“ Mihail Vasiljevič Lomonosov je umro u Peterburgu 4. (15.) aprila 1765. godine.