Evro se do Božića još neće srušiti

Šanse da će jedinstvena evropska valuta preživeti rimokatolički Božić, bivši predsednik Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj Žak Atali ocenjuje kao 50:50. U zoni evra ima dovoljno još radikalnijih predskazanja. A globalno ima i sve više uznemiravajućih znakova.

Naglo su samnjila investiranja u Evropu američka finansijska tržišta. Iz bojanzi da ne krenu na dno zajedno sa prekookeanskim kolegama. Počeinju da obustavljaju poslovnu aktivnost u EU i britanske banke: dužničke obligacije SAD, posebno kratkoročne, čine im se pouzdanijim ulaganjem. Pa i same finansijske institucije zone evra trude se da se oslobode državnih evropskih obveznica, pre svega problematičnih zemalja. Suvišak, ko ga ima, ulaže u ECB, dajući prednost višim kamatama. Sve to su posledice jedne bolesti: gubitka poverenja.

Recept Žaka Atalija je da se ne ograničava ECB prilikom kupovine „toksičnih“ hartija od vrednosti. Utvrditi nadnacionalnu kontrolu nad budžetima zone evra, lišivši ih dela suvereniteta. Promene fiksirati zakonodavno. Sve ti mere, kako on smatra, treba uvoditi paralelno, inače će se desiti katastrofa.

O praktičnim koracima na obnovi poverenja prema evru govorio je nemački ministar finansija Volfgang Šojble.

Svaka država koja ulazi u zonu jedinstvene valute, mora sama da uradi svoje „domaće zadatke“. Inače ova valuta se ne može stabilno zdaržati. I to mi želimo sada da potvrdimo u dogovornom poretku. Sada je poverenje prema nama kao zoni evra malo. U tome je naš problem. To svedoči o krizi poverenja. Upravo nju moramo da prevladamo. Zato su mi već dosadili svi ti besciljni razgovori, šepkulacije, opovrgavanja – sve to ne vodi ničemu. Mi smo od samog početka proglasili: evro treba da prati jedinstvena novčana politika. Treba sada učiniti ono što je bilo nemoguće pre deset godina – posredstvom saveza o stabilnosti.

Sve nevolje evra, istakao je u razgovoru za Glas Rusije italijanski autoritet u sferi ekonomije, profesor rimskog univerziteta Đuzepe Di Taranto, kriju se u izvorima njegovog formiranja. Valuta je jedinstvena, a novčana i ekonomska politika su različitih usmerenja. I uopšte evro je doneo južnim evropskim zemljama više štete nego koristi.

Još jedno mišljenje profesora finansijske akademije Borisa Rebrova:

Sa moje tačke gledišta, krah evra se neće desiti. Druga je stvar što neke zemlje mogu da istupe iz zone evra – zemlje, blago rečeno, ne baš najjače, izuzev Italije. To će se nesumnjivo odraziti na reputaciju i kurs evra. U kratkoročnom pogledu. Ali to ne znači raspad zone evra. To nije katastrofa.

Dubina i dužina krize veoma će zavisiti od operativnosti dejstava rukovodstva EU. Predloga i recepata za oporavak situacije, kao i uvek, ima previše. A izbor i realizacija su stalno bili, pa i još uvek ostaju ahilova peta društva.