Praznik mek kao paperje

1. mart je Svetski dan mačaka. Bez obzira na to što ova mila dlakava životinjica deli krov s čovekom već više stoleća, praznik njoj u čast pojavio se tek 2005. godine. Uz podršku OUN inicijator je bio Moskovski muzej mačaka.

Svaki ljubitelj ove domaće životinje ima svoj ritual proslave. On se s posebnim poštovanjemo odvija u Britaniji, gde mačke ne prosto da mogu da ganu čoveka svojim prisustvom, već se nalaze na službi Njenog Veličanstva. One čuvaju relikvije Britanskog muzeja od miševa. Ove četvoronožne životinje imaju svoju „specijalnu“ uniformu i udobne kućice, a 1. marta će dobiti i ukusne specijalitete. Izuzetne poklone primiće i mačke koje su u državnoj službi Austrije i koje čuvaju skladišta sa žitaricama od miševa. Onima koje već nekoliko godina verno čuvaju namirnice zemlje 1. marta će biti uručena nagrada – doživotna penzija: svakog dana će dobijati mleko, supu i meso. A ponegde će ovog dana biti otvoreni specijalni parkovi za šetanje mačaka, prodavnice i hoteli.

I nema ničeg čudnog u tome što su mačke okružene ovakvim poštovanjem, smatra poznati dreser mačaka Jurij Kuklačov, jer čovečanstvo postoji zahvaljujući ovim životinjama:

Mačka je spasila celo čovečanstvo. Kad je Noje sve ukrcao u kovčeg, čitao sam u starim izraelskim rukopisima, sve životinje su zaspale. I odjednom je miš ogladneo i počeo je da grize zid. Od ove buke se probudila mačka i odmah je pojela miša. I da nije bilo nje, desila bi se nesreća, svi bi potonuli, celo čovečanstvo. Tako da je mačka – heroj.

Ovo je prva, ali ne i jedina priča o tome kako je mačka spasila nekoga od neminovne nesreće. Za vreme Drugog svetskog rata u Lenjingradu pod blokadom nije više bilo mačaka i grad su osvojili pacovi koji su napadali ljude, a naročito često decu koja su spavala. I čim je u aprilu 1943. godine delimično probijen obruč blokade izdat je nalog Lensovjeta: „Uzeti iz jaroslavske oblasti i dovesti u Lenjingrad 4 vagona sivkastih kratkodlakih mačaka,“ koje su se smatrale najboljim pacolovcima. I grad je bio spasen.

Poznati su i mačori koji su ušli u istoriju. Margaret Tačer je imala ljubimca, životinjicu po imenu Hemfri i on je živeo u premijerskoj rezidenciji dok u nju nije ušao Toni Bler. Međutim, novom vlasniku kuće u Dauning Strigu ova životinja nije bila baš mila i on ju je izbacio napolje. Posle ovog događaja premijer je obasut čitavom paljbom optužbi. Vlada je bila primorana da izda poternicu za mačorom i da ga pokaže javnosti zdravog i čitavog i samo je ovo spasilo Blerovu karijeru.

Međutim, mačke i mačori ne rade samo „velike stvari“, tvrdi direktor Muzeja mačaka Andrej Abramov:

Što se tiče jedinstvenih sposobnosti mačaka, ovde postoji prosto ogroman broj priča. Mačke zaista leče, one mogu da upozore čoveka ne neke radnje i da mu spasu život. Mogu da sačuvaju dobre odnose u porodici. Na primer, desilo se da muž i žena nisu mogli da podele mačora prilikom razvoda i zato je sam razvod bio potisnut u drugi plan, a na kraju su i potpuno odustali od njega. Tako da mačke vrlo lepo mogu da ispletu paučinu domaće sreće.

U svetu oko 80% stanovništva ima domaće životinje i polovina od njih su mačke. Dugo vremena ljudi nisu mogli da odgovore na pitanje: zašto upravo ovim domaćim ljubimcima, a ne psima, koji se smatraju čovekovim prijateljima, svet daje prednost? Odgovor je pronađen relativno nedavno. Naučnici su izvršili ogromno naučno poređenje pasa i mačaka kako bi razjasnili ko je od njih bolji saputnik čoveka. Mačke su pobedile u 5 kategorija: razvijenost mozga, popularnost, opštenje s ljudima, izoštrena osetljivost i ekologičnost.