Ni EU, ni Kosovo

Šefovi država i vlada na samitu EU u Briselu pružili su Srbiji status kandidata za stupanje u EU.

Istina, niko od evroskih političara ne žuri da se određeno izjasni povodom datuma početka pregovora o pridruživanju. Uz to, uoči samita EU ministar inostranih poslova Švedske karl Bilt nije mogao da odgovori na pitanje sprskih medija da li će biti usloz za određenje datuma početka pregovora ukidanje ustanova Republike Srbije na severu Kosova.

Zato predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Lasko Varga već zna odgovor:

Iz njegovih reči sledi da je zatvaranje institucija lokalne samouprave, škola, bolnica, pošta – neizbežno. Tačnije, u principu, one treba da pređu pod kontrolu samoproglašenih vlasti Kosova.

Šta može da znači u praksi takva „reforma“, objasnićemo na jednom primeru. U kosovskom selu Goraždevac 2003. godine albanski teroristi su pucali na srpsku decu koja su se kupala u reci. Jednu od ranjenih devojčica odvezli su u bolnicu u albanski grad Peć, gde su lokalni doktori stavili na otvorenu ranu gips.

Između ostalog, teško da Laslo Varga razmišlja do kakvih posledica može da dovede predaja sudbine Srba na Kosovu u ruke Prištine. Za njega je mnogo važnije što Srbija može da odloži priznanje Kosova najkasnije do potpisivanja ugovora o pridruživanju EU.

Glavna prepreka na putu Srbije u EU biće upravo situacija u toj pokrajini, na čiju integraciju u svojstvu samostalne države je usmeren Brisel – objasnio je u intervjuu za Glas Rusije srbski politikolog Miloš Knežević.

Preuzmite audio fajl

Zato nije sasvim jasno zašto predsednik Srbije Boris Tadić smatra jučerašnju odluku EU potvrdom da je strategija Beograda „i Evropa, i Kosovo“ prošla međunarodni test.

Uopšteno govoreći, da je juče u Srbiji održan pošten referendum o stupanju u EU, njegovi rezultati mogli bi da začude Borisa Tadića.

Kako su pokazala nedavna sociološka istraživanja, 71% građana Srbije negativno se odnosi prema delatnosti Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Saradnja sa kojim je, da podsetimo, bila jedan od uslova da Brisel uopšte počne da razmatra evropske težnje Beograda ozbiljno. Zanimljive podatke naveo je i lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić u intervjuu za rusku novinsku agenciju Regnum: ako je 2008. godine 65% stanovnika Srbije bilo optimistički raspoloženo prema Evropi, do 2010. njihov broj je naglo pao – do 43%. I, konačno Srbska radikalna stranka za nekoliko nedelja sakupila je u peticiji protiv stupanja u EU više od 200 hiljada potpisa.

Stručnjaci smatraju da je za stupanje u EU Srbiji potrebno 5-10 godina. A građani umorni od beskrajnih uslova i signala iz Brisela „spasavaju“ se ironijom. Da citiramo pismo jednog od srbskih slušalaca Glasa Rusije: Naravno, posle pregovora postaćemo punopravni članovi EU oko 2145. godine!