Makedonska svakidašnjica

Poslednjih dana je u BJR Makedoniji došlo do sukoba između Makedonaca i Albanaca. Mladi su se tukli u društvenom saobraćaju i na ulicama, kamenovali autobuse. U Tetovu je šest ili sedam Albanaca napalo dva Makedonca. U tuči je postradao policajac koji se umešao u konflikt. U istom gradu su huligani prvo uvredili, a zatim tukli nogama 16-godišnju Makedonku. U Skopju 10 mladih Albanaca je  istuklo štapovima za bejzbol 66-godišnjeg Makedonca.

U tim sukobima je ranjeno više od 10 ljudi, mesna policija je optužila skoro 30 inicijatora nereda – i Albanaca, i Makedonaca. Rukovodstvo zemlje obeća da će kazniti sve krivce, te poziva roditelje i pedagoge da opamete mlade. Opozicija, sa svoje strane, smatra da je za sve kriva današnja ekonomska politika, koja je dovela do nezaposljenosti, a zato i radikalizaciji mladih. Prema podacima makedonskog MUP, od početka 2012. godine u zemlji je došlo do 25 incidenata, povezanih s međuetničkim sukobima. U njima je postradalo 38 ljudi.

Neki eksperti se boje da bi situacija u zemlji mogla postati nekontrolisana, te smatraju da  sve to treba sagledati u širem – regionalnom kontekstu. Priznavši 2008. godine nezavisnost Kosova, zvanično Skopje je time podstaklo separatistička raspoloženja u sopstvenoj zemlji, gde  Albanci čine više od trećine stanovništva, kao i planove stvaranja Velike Albanije, u skladu sa kojima bi se najmanje polovina  današnje BJR Makedonije našla u granicama hipotetične «ujedinjene albanske države».

Ruski naučnik-slavista Aleksandar Safonov pominje nekoliko uzroka eskalacije napetosti u BJR Makedoniji.

Svakako, uspeh nacionalnog albanskog pokreta  na Kosovu utiče na  raspoloženje Albanaca u toj zemlji. Nije tajna, da između kosovskih i makedonskih Albanaca postoje tesne veze – i političke, i kriminalne. Drugo, posle rata 2001. godine u Makedoniji je nastao neobičan za savremeni svet sistem društvenog uređenja: dve glavne nacionalne  zajednice se nalaze u stanju dobrovoljnog aparthejda, odnosno, pokušavaju da se maksimalno odvoje jedna od druge. Zato ono, što u BJR Makedoniji nazivaju etničkim konfliktima, u mirnijoj zemlji smatralo bi se ispoljavanjem  običnog huliganstva i omladinskih uličnih konfrontacija. Ne bih tretirao poslednje događaje u Makedoniji kao novi  talas konflikta – nažalost, to je neka  svakidašnjica tog društva.

Prema mišlenju Aleksandra Safonova, glavno je danas da se izbegnu političke i informativne  špekulacije. Ako će stranke, koje  međusobno konkurišu,  tretirati to kao znak povećanja napetosti, te  aktivno izjavljivati  da obe zajednice  osećaju da se njihova prava krše, to bi provociralo nove sukobe u BJR Makedoniji, - zaključuje ekspert.