Ruska posvećenost jubileju Elizabete II

U nizu kulturnih akcija kojima se u Velikoj Britaniji obeležava 60-godišnjica vladavine kraljice Elizabete II učestvuju i Rusi. 19. aprila u Londonu se otvara izložba „Kraljevski portreti“ na kojoj su prikazani likovi savremenih evropskih monarha, koje je naslikao ruski umetnik Aleksej Maksimov.

Kolekcija je pre svega jedinstvena po tome što su portreti slikani isključivo po modelima koji su lično pozirali. Pritom, ima 11 klasičnih slika, a 12 su minijature na emajlu koje je umetnik izradio u tehnici koja potiče iz 17. veka. Ove slike veličine dlana jedne dame imaju zaista kraljevske ramove: belo zlato, srebro i brilijante. Stručnjaci su kolekciju procenili na 10 miliona funti sterlinga!

Još jedan zanimljiv detalj: umetnik Maksimov je portrete slikao po narudžbini Muzeja Moskovskog Kremlja u čijim fondovima ima mnogo sličnih umetničkih dela. 1992. godine na preporuku Muzeja Kremlja Aleksej Maksimov i njegov kolega Leonid Efros uputili su se u London. I ostvarili su praktično nemoguće – dobili su audijenciju kod kraljice posle nekoliko meseci, iako su drugi čekali i čekaju godinama!... Audijencija kod Elizabete II koja je trebalo da traje 40 minuta otegla se na dva sata, seća se umetnik u intervjuu za „Glas Rusije“.

„Bio je prisutan legendarni bračni par – Čarls i Dijana, - kaže umetnik, - i mi smo, uopšte ne poznajući situaciju u porodici upitali da li možemo da ih naslikamo. Kraljica je prećutala kao da nije čula pitanje. A zatim je rekla: „Znate, bilo bi bolje da naslikate moju majku kraljicu Elizabetu i princezu Anu.“ Nekoliko dana kasnije dobili smo pismo kojim je potvrđeno da su termini za slikanje zakazani.“

Ovako je započela čitava serija portreta kraljevskih ličnosti Evrope. Posle Elizabete II, kraljice-majke i princeze Ane usledili su portreti kentske princeze Marije Kristine, holandske kraljice Beatriks, norveškog kralja Haralda V i njegove supruge kraljice Sonije. Sedam kraljevskih ličnosti. Sve su ga one, po rečima umetnika Maksimova, zadivile svojom demokratičnošću i duhovitošću. A kraljica-majka Elizabeta je umetnike udostojila čak i malog banketa. Ovog susreta se Maksimov u intervjuu za „Glas Rusije“ seća na sledeći način:

„Kraljica je rekla: „A mene je Rus već slikao. Preziva se Sorin. Hoćete da vam pokažem njegov portret?“ Slikali smo u Bakingemskoj palati, - kaže umetnik. – Tamo postoji ogromna žuta primaća soba. To je prostorija u kojoj kraljica ili članovi kraljevske porodice obično poziraju dvorskim slikarima. Međutim, kraljica-majka nije pozirala tamo, već u svojoj domaćoj porodičnoj dnevnoj sobi – kao u srcu porodice, tamo gde se obično okupljaju svi ukućani. To je Klarens-haus. Tu su svuda na zidovima bili okačeni savremeni portreti. Sorinovi crteži su bili na prvom spratu. I da bismo ih pogledali popeli smo se zajedno na prvi sprat. Zapravo, ispalo je tako da nam je Njeno Veličanstvo pokazala ne samo ove crteže, već i celu svoju kolekciju.“

Ne samo to, osetivši simpatiju prema ruskim umetnicima kraljica-majka im je potpisala svoj portret. To je izuzetno redak slučaj! Na primer, holandska kraljica Beatriks je odbila podsetivši umetnika: „Potpisujem samo kraljevske dekrete!“ A susret s norveškim kraljem Haraldom V im je ostao u sećanju zahvaljujući zabavnom događaju. Ruski umetnik je izrazio žaljenje zbog toga što kralj nije u paradnom mundiru. „To se može popraviti,“ munjevito je reagovalo Njegovo Veličanstvo i već sutradan Maksimovu je pozirao... sam mundir, tačnije, hrabri gardista u kraljevskoj odeći. Uzgred rečeno, kralj je slikanju prisustvovao bez čuvarske službe, a  mundir je „čuvalo“ nekoliko ljudi.

Već se zna da je britanska kraljica Elizabeta II ljubazno pristala da primi jedan od eksponata kolekcije kao poklon povodom jubileja nakon zatvaranja izložbe.