Obruč protekcionizma

Trgovinske prepreke se stvaraju tobože radi zaštite nacionalnih ekonomija od krize. Protekcionističke instrumente je lako uvesti, a teško povući, - požalio se nedavno komesar EU za trgovinu Karel de Giht. Protekcionizam je danas raznovrstan. To nisu samo carinska pravila, već i drugi skriveni zaštitni mehanizmi. Komentar Sergeja Guka.

Indijski ekspert Džadžiš Bhagvati, koji se među kolegama smatra za gurua slobodne trgovine, optužuje SAD za kultiviranje sistema neoprotekcionizma. Već su Kina, Indija, Brazil, a da ne govorimo o EU, Japanu, krenuli tragom SAD. Pri tome su svi na rečima spremni da se zakunu da su verni principima slobodne trgovine, a dela opravdavaju ili uzvratnim merama, ili posledicama krize.

Mere postaju sve izoštrenije i teške za otkrivanje. Efikasna manipulacija kursevima valuta, kada izvoz postaje jeftiniji, a uvoz konkurenata pri tome postaje skuplji. Takvu funkciju vrše dolar SAD i kineski juan,  koji su pojeftinili. Popularne su i subvencije domaćim proizvođačima, često skrivene. Preporučuje se iskustvo EU i SAD u finansijskoj podršci poljoprivrednika. Popularna je i podela narudžbi «svojim» firmama, izolovanje  stranaca pod bilo kojim predlogom. EU pruža očite takve primere i u prehrambenoj sferi,  i u mašinogradnji i avijaciji.

U poslednje vreme su učestali bilateralni trgovinski sporazumi umesto multilateralnih.  Jačim ekonomijama je lakše dobiti ustupke od strane usamljenih partnera. Inače, takav  lukavi prijem nije stran ni  za EU. Slika je šarena: SAD protiv EU, EU, Japan i Amerika protiv Kine… Brazil i Argentina povećavaju uvozne tarife čak i u toku trgovinskih pregovora s EU. Da li je samo kriza  uzrok takvog pokreta svih protiv svih? Komentar direktora Instituta  problema globalizacije Mihaila Deljagina.

Današnja globalna ekonomska kriza će se završiti  pre svega globalnom depresijom i dosta velikim neprilikama. U takvim uslovima protekcionizam je jedini način da se preživi. Rusija je jedina zemlja u velikoj dvadesetorici, koja tokom poslednje tri godine nije preduzimala ozbiljne protekcionističke mere. Svi drugi se time bave. STO je u apsolutnoj depresiji od 1999. godine. Formalno je niko neće ukinuti. Razvijene zemlje, Kina će povećavati protekcionizam praćen uverenjima da je on apsolutno neprihvatljiv.

Perspektive slobodne trgovine u današnjim tendencijama pružaju slabu nadu. U takvoj situaciji multinacionalni koncerni nemaju ništa drugo nego da ograniče svoju aktivnost okvirima jedinstvenih ekonomskih i deviznih prostora, odnosno, ili Azijom  sa dominiranjem juana, ili EU, ili dolarskom Severnom Amerikom.