Francuska etida

Dan francuskih rekorda – tako su novinari već nazvali 22. april. Prvi krug presedničkih izbora ima sve šanse da uđe u istoriju zemlje. Rekordni odaziv birača: na birališta je izašlo preko 80% birača. Neviđena u poslednjim decenijama podrška radikalnih partija od strane francuskih građana. I glavni rekord: aktualni predsednik, takođe prvi put za nekoliko decenija, ne pobeđuje u prvom krugu izbora. Kome će od dvojici kandidata dati sada svoje glasove pristalice nacionalistkinje Marin Le Pen i lidera Levog fronta Žan-Lika Melanšona? Kakve su šanse Nikole Sarkozija i lidera socijalista Fransua Olanda u drugom krugu? Prognoza međunarodnog velemajstora, šampiona Evrope u šahu 2007. godine Vladislava Tkačeva.

Tako je ispalo da se pred drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj šahovske analogije same nameću. Kao što se zna, najočigledniji oblik ove igre je etid – zadatak u kojem crnom kralju obavezno treba da bude dat mat, obično na prilično lep način. Upravo tako Francuzi zamišljaju svoj aktualni izbor: jer, u suštini, on je sveden sada na glasanje za ili protiv predsednika Nikole Sarkozija. Da li će on biti sateran u ćošak ili ne? Izgleda ipak hoće, jer od glasova preostalih od prvog kruga Sarkozi će dobiti očigledno manje nego njegov protivnik Fransua Oland. Pokušao sam da zamislim ovu situaciju u obliku šahovskog zadatka od 6 figura. A pre nego što zainteresovani slušaoci uzmu šahovsku tablu, reći ću nešto o podeli snaga koja je uspostavljena.

Sada njih dvojicu deli 1,5%. Sarkozi je sakupio u prvom krugu nešto više od 27 odsto glasova, a Oland nešto više od 28 i po. Ova dva idera će biti označena u našoj etidi crnim i belim kraljem. Kraljica ili savremene francuske politike je lider Nacionalnog fronta Marin Le Pen, koja je uspela da ubedi skoro 185 glasača i zauzela treće mesto. Mada je sa skepsom govorila o obojici finalista, eksperti smatraju da će 48% njenih glasova dobiti Sarkozi, a 24% Oland. Činilo bi se, situacija je za aktualnog predsednika više nego ružičasta. Ali ne lezi vraže. Jer određujući faktor treba da bude stav francuskog šahovskog topa – pramolinijskog lidera Levog fronta Žan-Lika Melanšona, koji ima nešto više od 11% birača. Većina od njih (više od 80%) naklonjena je kandidatu socijalista Olandu, tako da Žan-Lik i treba da izvede matirajući potez u našoj šahovskoj minijaturi.

Šta je sa dvema preostalim figurama? Teško da su one u stanju da utiču na rezultate ove partije: 9% glasova Fransua Bajrua koji je zauzeo 5. mesto verovatno će otići Sarkoziju i Olandu u otprilike jednakim proporcijama. Tako da ovaj laufer koji stoji u centru table objektivno igra na strani socijalista. A uloga preostala četiri kandidata koji su sakupili zajedno nekoliko odsto, sasvim je mala i navodi na asocijaciju sa najmanjom šahovskom jedinicom – pešakom.

Na kraju želim da se setim šahovskog aforizma: Nije obavezno igrati dobro, dovoljno je igrati jače od protivnika. Aktualno politički momenat u Francuskoj, prema meni, ove reči najbolje opisuju.