Kurdski jezik sirijskog pitanja

U Turskoj ima oko 15 miliona Kurda koji žive uglavnom u jugoistočnim provincijama zemlje. Zabranjena„ Radnička partija Kurdistana“( RPK) više od 25 godina vodi ne samo političku već i oružanu borbu za administrativnu autonomiju i kulturna prava. Do nedavno, ne samo učenje, već i komunikacija na javnim mestima na kurdskom jeziku bila je kažnjiva zakonom .

Poznato je da Turska nastoji da se pridruži Evropskoj Uniji , i kurdsko pitanje je postalo kamen spoticanja u ovom slučaju. Evropska Unija zahteva da kandidati poštuju prava nacionalnih manjina i demokratizaciju društva. Očigledno pod pritiskom iz Brisela, bilo je i pomaka po pitanju problema kurdskog stanovništva. Sledstveno, pre tri godine, turska državna televizija počela je sa emitovanjem na kurdskom jeziku. Takođe, 2009. godine, Savet za visoko obrazovanje u Turskoj odlučio je da osnuje novi univerzitet, gde će se proučavati kurdski jezik i književnost, tako da su lekcije na kurdskom jeziku - još jedan korak u istom, evropskom smeru, smatra šef ruskog Centra za orijentalna istraživanja Andrej Volodin:

„Mislim da je uvođenje kurdskog jezika u škole, povezano sa povećanom aktivnošću kurdske zajednice, koja igra sve važniju ulogu u životu Turske. S druge strane, to znači da je vlast prepoznala prostu činjenicu da je Turska zemlja u kojoj žive, ne samo Turci nego i drugi narod i sa moje tačke gledišta, ovo je korak ka uspostavljanju principa„ jedinstvo u različitosti“ u javnoj upravi i kulturnom životu zemlje."

Ovo objašnjenje je jasno. Ali, kao i uvek u politici, postoje motivi o kojima se glasno ne govori. Podsetimo se da su u 16. i 17. veku delovi nekada celovitog Kurdistana, danas delovi moderne Turske, Irana, Iraka i Sirije. U svim ovim zemljama, vlasti ometaju ekonomski razvoj u kurdskim oblastima, uspostavljaju stroge zabrane političkog delovanja. A do nedavno, nisu obraćali mnogo pažnje na žalbe o ljudskim pravima, koje mogu da se čuju - i sa Zapada, i sa Istoka. Danas, međutim, kurdski problem je stekao neočekivanu aktualnost, a ovo je sve u vezi sa„ Arapskim prolećemi situacijom na Bliskom istoku, kaže Vitalij Naumkin, orijentalista RAN:

„Danas, kurdsko pitanje postaje jedan od prioriteta koji može da promeni situaciju u svim zemljama u kojima žive Kurdi. Naravno, ovo ima veliki uticaj na situaciju u Turskoj pošto suTurci veoma aktivni u Siriji, važna je danas lojalnost Kurda, a ostalima je važno da Kurde privuku na svoju stranu, a da ne pogoršaju konfliktne odnose.“

U prilog ovom stavu govore mnoge činjenice. Znamo da Turska zauzima jaku poziciju u sirijskom sukobu, govori protiv režima Bašara Asada. Takođe, Turska je pružila utočište predstavnicima Sirijskog Nacionalnog saveta - sirijske opozicije. I bukvalno ovih dana, lider Nacionalnog saveta je smenjen i na njegovo mesto postavljen Abdel Baset Sejdu - kurdski aktivista.