Španska korida

Situacija na južnom krilu Evrope, sasvim iskreno, daleko je od ružičaste. Španija, Italija, Portugalija, Kipar - ekonomske vesti iz ovih zemalja, ne mogu da raduju. Izgleda da kladionice mogu već prihvatiti opklade, ko će biti sledeći nakon Grčke ili Evropska Unija već radi na rešenjima i ovog puta neće okasniti? Temu nastavlja naš autor Sergej Guk.

Svoje prikriveno nezadovoljstvo Španijom, izneo je u petak MMF. Ne, Fond nema izričite zahteve, imajući u vidu da obećanu pomoć u iznosu od 100 milijardi Madridu neće obezbediti fond, već EU. On samo savetuje. Na primer, odmah povećati porez na dodatu vrednost. Ili pažljivo smanjiti plate. A u isto vreme obezbediti privredni rast. Nema ničeg novog: predloženo je da se istovremeno pritisnu i kočnicu i gas.

Ulje na vatru dolivaju i američke agencije za rejting, koje mnogi evropski stručnjaci sumnjiče za nepoštene igre. Slično je mišljenje i doktora ekonomskih nauka, Mihaila Deljagina, direktor Instituta za probleme globalizacije:

„S jedne strane, situacija je stvarno loša u južnoj Evropi. I to je jedna od bolnih tačaka savremenog sveta. S druge strane, naravno, postoji konkurentska borba. I ove agencije su, kao što je već odavno jasno, oružje u toj borbi. Ne mislim da se bave nepoštenim poslom, ali neki element pristrasnosti verovatno postoji. Ne mislim da će se Evropa raspasti do kraja ove godine. Čak neće ni do sledećeg leta. Ali, ekonomska situacija je loša u i SAD i Evropi – možda su izuzetak Nemačka i Francuska. Globalna kriza je globalna kriza.“

Savete MMF-a, naš stručnjak smatra „apsolutno poražavajućim“ i podržava španskog premijera Marijana Rahoja, koji ih je odbacio. Većina pokušaja da se prate uputstva sa teorijskim utemeljenjem „pretvaraju se u katastrofu“, smatra dr Mihail Deljagin. Neki od grčkih stručnjaka smatraju da kuda je prošao MMF, tu više trava ne raste.
Evropljani svakako više vole svoj način, koji zahteva izuzetno strpljenje. Predstoji da se postepeno otrese glavni teret duga, stane na put recesiji, da se prevaziđe jaz između ekonomskog centra EU i njene periferije, pre svega na jugu. I bez novih žrtava- tj bez odricanja od nacionalnog suvereniteta. Prenos finansijskog punomoćja u ruke jednog ministra EU. Biće potrban jedinstveni budžet, jedinstveni sistem socijalne sigurnosti, poreske politike i fond duga. To sve možete da uradite u okviru političke zajednice, o čijoj je nophodnosti toliko toga već rečeno.