Zakon o zaštiti vernika: Pro et Contra

O potrebi da se posebno zaštite osećanja vernika u Rusiji, govorilo se početkom 2012, posle incidenta u hramu Hrista Spasitelja. Krajem februara, članice ruskog feminističkog pank-rok benda Pussy Riot upale su u hram i izvele „pank molitvu“ sa mnogim uvredljivim izjavama na račun šefa države i crkve. Nastup devojaka povredio je osećanja mnogih ljudi, uključujući i nevernike. Međutim, kazna za ovo delo (članice benda su od marta u pritvoru i preti im do sedam godina zatvora), nekima izgleda suviše oštra. Tako, preko stotinu ličnosti ruske umetnosti, među kojima su i najpoznatiji glumci, reditelji, pisci i muzičari, potpisali su peticiju Vrhovnom sudu i moskovskom Gradskom sudu i time podržali učesnice ove grupe.

Postojeći zakoni ne mogu da zaštite veru i religiju od napada, siguran je predsednik Odeljenja za odnose crkve i društva iz Moskovske Patrijaršije Protojerej Vsevolod Čaplin:

"Skrnavljenje verskih osećanja - jeste zločin koji može da stane na kraj građanskom miru u zemlji i da izazove međusobno suprotstavljanje ogromne mase ljudi. Uvreda verskih osećanja je izuzetno opasna i treba je kazniti ne manje ozbiljno nego uvredu za etničke prestupe ili skrnavljenja grobova ili simbola države."

Inicijativa poslanika partije „Jedinstvena Rusija“ da pooštri mere i da se dopuni član 282 Krivičnog zakonika Rusije „Izazivanja mržnje ili neprijateljstva, kao i ponižavanja ljudskog dostojanstva" je ne samo podržan od strane Federacije Saveta Rusije, već i od muslimanske zajednice. Međutim, predsednik Kongresa jevrejskih verskih zajednica i organizacija Rusije rabin Zinovij Kogan, naprotiv, uveren je da će to dovesti do kontraefekta i da će nad religijom i verom početi namerno da se rugaju:

"Mora postojati čvrsto očuvanje principa jednakosti prava. Prisustvo bilo koje grupe građana, koje bi imalo posebnu zaštitu od zlostavljanja, je neustavno. Posebno jer imamo sekularnu državu, pa crkva i njena zajednica nemaju nikakvu prednost u odnosu na druge grupe."

Menjanje postojećih zakona i uvođenje amandmana na njih se ne isplati. Bolje je tražiti način da se postigne konsenzus između društvenih i verskih organizacija, siguran je direktor privatne istraživačke ustanove „Institut za religiju i pravo“ Roman Lunkin:

"U otvorenoj demokratskoj atmosferi, određeni ironični stav, uključujući tu i religiju i verovanje je moguće. Na primer, možete se setiti, kako su reagovale pape tokom godina na sve skandale u vezi sa Katoličkom crkvom. Nedavno je bio obnarodovan finansijski skandal u Vatikanu, i Sveta Stolica dugo nije reagovala. Zato što tokom mnogo godina života u demokratskom društvu, katolici su navikli da postoje ironični ljudi, postoje ateisti, marksisti i sekularisti koji tvrde da je crkva privatna stvar. I ne reaguju na takve izjave i šale. Siguran sam da, na ovu poziciju mora da se navikne crkva, a posebno Ruska pravoslavna crkva."