U traganju za bozonom Higsa

Naučnici Evropskog centra za nuklearna istraživanja CERN objavili su važno otkriće nove čestice koja može da bude bozon Higsa. Njeno postojanje predvideo je britanski naučnik Piter Higs još 1964. godine, ali do danas teorija u praksi nije bila potvrđena. Nova čestica će pomoći naučnicima da shvate šta je masa, i biće karika koja nedostaje u teoriji nastanka Vasione.

Saopštenje o tako važnom otkriću izneli su naučnici jedne od dve grupe koaj radi na Velikom hadronskom kolajderu. Posmatramo novi bozon mase oko 125 gigaeletronvolti. Detektor kolajdera vidi novu česticu – nivo statističkih pokazatelja singala u pojedinim kalanima traganja premašio je neophodnih 5 standardnih odstupanja, izjavio je zvanični predstavnik jedne od grupa Džo Inkandel. Druga grupa naučnika takođe je izjavila da vidi novu česticu, istina sa pomalo drugim statističkim podacima. Ipak za sada stručnjaci koji imaju neposredne veze sa eksperimentima i radom CERNA ne tvrde da je pronađena čestica bozon Higsa. Takvog mišljenja je i ruski naučnik iz Centra za nuklearna istraživanja Oleg Fedin.

Sada CERN govori vrlo pažnjivo. Mi zaista vidimo neku novu česticu. Parametri ove čestice odgovaraju standardnom bozonu Higsa. Ali reći sada da je to zaista bozon Higsa niko ne može. Treba sačekati da se sakupi više statistike. Mi ćemo proučiti svojstva i tada ćemo dati tačan odgovor.

U trci za neuhvatljivim bozonom Higsa naučnicima polazi za rukom da dolaze i do drugih otkrića, ništa manje važnih, smatra oleg Fedin:

Tražimo ne samo i ne toliko bozon Higsa. Bitnija i zanimljivija otkrića bila bi naravno otkriće spektor-simetrije koje takođe tražimo i za sada nismo otkrili. Ili otkriće višedimenzionalnsoti našeg prostora, koje takođe ne vidimo. Što se tiče bozona Higsa, društvo ne sumnja da on postoji. Pitanje je kakav je? Ako to niej standardni bozon Higsa, onda možemo odatle da dobijemo nei putikaz na postojanje super-simetrije. Tačnije u kojim razmerama da je tražimo, u kojim energijama.

Međutim svako otrkiće u kolajderu biće uzrok velike buke i za to postoje svoji razlozi, govori Oleg Fedin.

Ljudi su pravili kolajder oko 25 godina. I to su faktički prvi značajni rezultati koje je kolajder počeo da daje. Postoajnje bozona Higsa kao da stavlja poslednju ciglu u onu sliku sveta koju opisuje standardni model. Ponavljam da standardni model ne opisuje čitavu prirodu, to nije teorija svega. To je teorija elektroslabih veza.

Bozon Higsa je poslednji element koji nedostaje savremenoj teoriji elementarnih čestica, takozvanom Standardnom modelu. On objedinjuje sve vidove veza, osim gravitacione: jake (koje vezuu kvarkove u protonima i neutronima), slabe (veze između elektorna i neutrona) i elektomagnetne.