Malteški red se vraća u Rusiju?

Prvi put nakon 200 godina Rusiju je posetio Veliki magistar Malteškog reda. Već danas poseta Moskvi poglavara te suverene katoličke organizacije, viteza i kneza Metju Festinga, se karakteriše kao istorijska.

Malteški red ili Suvereni vojni red vitezova hospitalaca Svetog Jovana Jerusalimskog od Rodosa i od Malte danas je jedan od najpoznatijih duhovno-viteških redova Rimokatoličke crkve. Utemeljen je 1099. godine kao religiozno-dobrotvorno bratstvo pri bolnici Svetog Jovana Milostivog u Jerusalimu. Ali već 1120. godine društvo se pretvorilo u vojno-monaški red na čelu sa Velikim magistrom. U različitim istorijskim epohama pripadnike reda su nazivali jovanovci ili hospitalci. Naziv «Malteški» red je dobio tek u XVI veku posle proterivanja njegovih pripadnika s Rodosa na Maltu. Krajem XVIII veka malo je nedostajalo da se istorija reda prekine, ali zahvaljujući pomoći Rusije organizacija nije bila samo spašena, nego i značajno ojačana, rekao je u eksluzivnom intervjuu radio kompaniji «Glas Rusije» prvi konzul ambasade Malteškog reda u Ruskoj Federaciji Nikola Savoreti:

1798. godine Napoleon i masonske strukture su za vreme rata između Francuske i Engleske zauzele Maltu i proterale vitezove s ostrva. Rusija je jedina u tim smutnim vremenima pružila utočište našem redu. Ruski imperator Pavle I, kom su bile bliske vrednosti i ideali viteštva, dodelio je redu zemlju u Gatčini i poklonio 216.000 zlatnih rubalja. Ovim postupkom on je spasio red, a zauzvrat zamolio sledeće: da red postane zajednički za sve hrišćane, a ne samo katolički; zatim, da on postane Veliki magistar, bez obzira na to što je već bio oženjen i pravoslavne vere; i naposletku, da ruski jezik bude upotrebljen u simbolima našeg reda. Simbol malteških vitezova je osmokraka zvevda. Osam zrakova simbolišu jezike ljudi koji su osnovali naš red. Pavle I je zamolio da se centar zvezde smatra ruskim jezikom.

Ruski imperator je faktički ipak dobio titulu Velikog magistra malteških vitezova 1798. godine. Čak su ga užurbano i krunisali specijalnom krunom, a rezidenciju reda preneli u Sankt Peterburg. Od tog trenutka beli osmokraki malteški krst je nekoliko godina bio jedan od državnih simbola Ruske Imperije. Ali u vreme dok su predstavnici jovanovaca regulisali pravne formalnosti u Vatikanu, Pavle I je ubijen i istorija reda u Rusiji je prekinuta nadugo. Tek posle skoro dva veka, 1992. godine, ukazom predsednika Borisa Jeljcina u Moskvi se pojavilo diplomatsko predstavništvo reda. Istini za volju, zasada u Rusiji nema malteških vitezova. «Mi jednostavno nismo stigli nikoga da proizvedemo u viteza ni u XVIII, ni u XX veku», – kaže Nikola Savoreti. Vrlo je verovatno da će se posle dolaska Metju Festinga u zemlji ipak pojaviti prvi vitezovi hospitalci. Ova poseta je značajna za sve nas, tim više za Velikog magistra, nastavlja prvi konzul ambasade Malteškog reda u Rusiji:

– On je prvi put u Rusiji, a obzirom da je sin visokog oficira Oružanih snaga Velike Britanije*, gospodin Metju Festing je opčinjen svime što se tiče vojske. Rusija, između ostalog, ove godine obeležava i važan istorijski datum – 1812. godine ruska vojska je pobedila našeg zajedničkog neprijatelja Napoleona. Mi koristimo godišnjicu te pobede i ovu posetu da se zahvalimo Rusiji za sve što je učinila za naš red.

U programu posete Velikog magistra je i otvaranje izložbe «Blago Malteškog reda» koja je upriličena povodom dvadesetogodišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Rusije i Malteškog reda, susret s političkom elitom države i sveštenstvom Ruske pravoslavne crkve. Velika pažnja biže poklonjena i pregovorima u vezi razvoja zajedničkih projekata spasilačkih radova i dobrotvornih akcija društva. Kao i u trenutku svog osnivanja pre 900 godina red i dalje deluje prema svojoj devizi «Štititi veru i služiti siromašnima», nastavlja Nikola Savoreti:

Naš red ima predstavništva u 104 zemlje sveta, i mi pomažemo svim ljudima koje je zadesila nesreća, nezavisno od toga kojoj konfesiji pripadaju. Imamo 25.000 lekara širom sveta i preko 80.000 volontera koji nam pomažu. U Rusiji imamo nekoliko centara, ali najvažniji je u Sankt Peterburgu. On pruža hranu i krov nad glavom stotinama hiljada beskućnika koje mi zovemo «naši gosti». Naše strukture se takođe nalaze u Kolomni i Kalinjingradu gde pomažemo narkomanima. Trenutno aktivno sarađujemo sa ruskim Ministarstvom za vanredne situacije i prenosimo naše iskustvo u formiranju civilnih volonterskih odreda. Slična služba je bila veoma razvijena u carskoj Rusiji, ali je za vreme boljševizma i ateizma skoro u potpunosti izgubila svoj značaj.

Uzgred, široko međunarodno interesovanje za Malteški red ponovo se pojavilo nakon 2000. godine kada je izašao roman Dena Brauna «Da Vinčijev kod». U knjizi se pominje tajna zajednica Priorat Siona, ili Bratstvo čuvara tajne čaše Grala, koje se vezuje za drugi stari viteški red – templare. Čitaocima, međutim, nije bilo toliko važno o kome se radi u knjizi – templarima ili hospitalcima, i Malteški red su sve češće počeli da nazivaju masonskim redom. «Mi smo katolički red i nemamo nikakve veze s masonstvom», - tvrdi Nikola Savoreti.

*Otac Velikog magistra Malteškog reda, feldmaršal ser Frensis Festing (1902-1976) u periodu od 1958. do 1961. godine bio je načelnik Imperijalnog Generalštaba britanskih Oružanih snaga.