Pištolj razdora: činjenice i mitovi o civilnom oružju

Diskusija o legalizaciji kratkocevnog oružja u Rusiji podigla se na viši nivo. Povod za to je postao ekspertni izveštaj, koji je predstavio prvi zamenik predsednika Saveta Federacije Aleksandar Toršin, gde je obrazloženo pravo građana da imaju pištolje i revolvere.

Senator Toršin predlaže da se dozvoli građanima Rusije da nabavljaju i čuvaju pištolje i revolvere, istovremeno se predlažu strožije kazne za nezakoniti promet i korišćenje oružja. Odgovarajući nacrt zakona može da bude u jesen podnet Državnoj dumi. Dokument, koji se priprema, prema rečima senatora, predviđa strogi sistem licenciranja, obuke i polaganja ispita od strane onih, koji žele da se naoružaju, kao i sistem dalje kontrole stečenog oružja.

- Niko ne tvrdi da će se oružje deliti svima, nigde u svetu to nema, neće biti ni kod nas. Zato želim odmah da umirim sve, ko misli da se iza toga krije neki smisao destabilizacije u zemlji. Normalno građansko društvo predviđa ozbiljno poverenje prema sopstvenim građanima, u tom smislu i poverenje kratkocevnog oružja.

U strukturama vlasti ima više protivnika civilnog oružja, nego pristalica. Zato pre podnošenja nacrta zakona zamenik predsednika SF namerava da predloži pitanje oružja društvenom sudu.

Autori izveštaja, pozivajući se na svetsko iskustvo, uveravaju: legalizacija revolvera i pištolja vodi smanjenju nasilnog kriminala. Jedan od poslednjih primera su zemlje Baltike, gde se posle legalizacije kratkocevnog oružja broj ubistava stalno smanjuje. Dobiće i ekonomija. Potencijalni kupci kratkocevnog oružja može da postane oko 1,5 miliona ljudi. Rad oružarnica i servisnih firmi u toku 5 godina će pružiti bruto-domaćem proizvodu dopunskih 1 bilion rubalja. Međutim, protivnici oružja, izgleda, prave veliku grešku. Od svih mogućih obrazloženja «protiv» oni pominju najgore – pokušavaju da dokažu nesposobnost građana Rusije da se adekvatno ponašaju. Tobože, ako se ljudima pruži oružje, oni će ubijati jedni druge. Međutim, jedino što potvrđuje takvu tvrdnju – rezonansni slučajevi nezakonite primene traumatskog oružja.

Međutim, prema rečima rukovodioca društvenog pokreta Pravo na oružje Marije Butine, čak među vlasnicima zloglasnog traumatskog oružja udeo onih, koji krše pravo, manji je od 0,1 odsto, među vlasnicima pravog oružja taj pokazatelj je blizak nuli. I to, građani imaju oko 6,5 miliona jedinica legalnog vatrenog oružja.

Važan momenat: traumatsko oružje ne podleže balističkoj ekspertizi, nemoguće je naći njegovog vlasnika. Primena legalnog oružja je slična davanju vizit-karte sa otiscima prstiju i podacima iz lične karte. Svi obrasci imaju kontrolni hitac, čiji rezultati se čuvaju u MUP. Važno obrazloženje protivnika civilnog oružja su tragedije, slične nedavnim ubistvima u predgrađu Denvera, država Kolorado, SAD. Džejms Holms je otvorio vatru u mesnom bioskopu, ubivši 12 ljudi i ranivši nekoliko desetina. Posle incidenta niz društvenih organizacija u SAD-u je pozvao američke vlasti da ograniče širenje civilnog oružja.

Eksperti ističu: razoružanje građana neće zaustaviti asocijalnog psihopatu, tim pre i  teroristu, jer oruđe ubistva može da postane bilo koji predmet. Najjezivija teroristička akcija je bila izvršena uz pomoć putničkih aviona.

Međutim, takvi slučajevi nisu povezani s diskusijom o kratkocevnom oružju. Manijaci i teroristi poput Holmsa, Brejvika ili vašingtonskog snajperiste češće koriste ne pištolj, već oružje na sačme i lovački karabin – oružje, dozvoljeno u Rusiji.