Rusija i Poljska – početak zajedničkog puta?

Rusija i Poljska su okrenule novu stranicu zajedničke istorije – takvo mišljenje se danas često može čuti na ulicama Varšave. 17. avgusta u toku zvanične posete poglavara Ruske Pravoslavne Crkve Republici Poljskoj potpisana je zajednička Poslanica o pomirenju naroda obe zemlje.

Dokument na kojem danas stoje potpisi patrijarha Kirila i čelnika katoličke biskupije republike nadbiskupa Juzefa Mihalika izazvao je burne emocije u poljskom društvu.

U toku skoro sve tri godine rada na dokumentu zajedničke Poslanice o pomirenju naroda Rusije i Poljske njen tekst je držan u strogoj tajnosti. U republici ima protivnika zbližavanja dveju zemalja.

Međutim, većina Poljaka je uverena da potpisano pomirenje nije politički apel. Ovaj dokument je svojevrstan poziv na poštovanje hrišćanskih postulata koje je zapovedio Hristos i koji ujedinjuju crkve i narode Rusije i Poljske, smatra poglavar Poljske Pravoslavne Crkve mitropolit Sava.

- Ovaj papir se tiče dveju crkava – Ruske Pravoslavne i Katoličke crkve u Poljskoj. Naravno, pomogli smo da se ova poslanica pojavi, pošto smo sigurni da ona ima vrlo važan značaj za oba naroda, za obe crkve. Naša protekla istorija je bila teška i danas treba da težimo pozitivnom opštenju.

- Pre nego što se konačno pomirimo proći će više decenija. Današnja Poslanica je samo prvi korak u susret jednih drugima i drago mi je što su ga obe zemlje napokon učinile, rekao je u intervjuu za „Glas Rusije“ poznati poljski režiser Kšištof Zanusi.

- Potpisivanje dokumenta je tek početak puta. Siguran sam da, ma koliko teško to bilo, svi ljudi mogu da oproste uvrede i da se pomire. Uvrede se urezuju vrlo duboko u dušu. Još je papa Jovan Pavle Drugi govorio da pomirenje ne može biti površnije nego što su bili bol i zlo koji su postojali ranije. Dakle, i pomirenje treba da bude isto tako duboko i iskreno. Ali, nadam se da će tako i biti.

Spremnost Poljaka na pomirenje može se videti i u tome što se mnogi ljudi srednjih i starijih godina sa zadovoljstvom sećaju ruskog jezika i na pitanja odgovaraju na ruskom. A među omladinom ima onih koji su već 1990-ih godina učili ruski jezik kao strani i danas sanjaju o tome da posete Moskvu. Kšištof Zanusi je uveren da će oba naroda, čim počnu brižljivo i temeljno da proučavaju kulturu i istoriju onog drugog naroda, naći mnogo toga zajedničkog i da će postati pravi prijatelji.