Libjski aršin za Siriju?

Izjava francuskog lidera je indikativna ne samo svojim sadržajem i ultimativnim tonom. Faktički Oland je od reči do reči ponovio sličnu pretnju koja se čula nešto pre toga iz usta domaćina Bele kuće Baraka Obame. Stariji saveznik NATO-a, istina, pripretio je da će naneti udar čak u slučaju prostog premeštanja hemijskog oružja s mesta na mesto. Ipak, izjave Olanda i Obame nisu indikativne zbog svog tona, već pre svega zbog spremnosti za intervenciju i odsustvo bilo kakvog pozivanja na ulogu UN u slučaju moguće invervencije Zapada u Siriji.

Eksperti, jasno, nisu mogli da obrate pažnju na ovu nijansu. Kao ni to da se u poslednje vreme u evropskim medijima čuju u suštini pozivi na direktno vojno učešće u sirijskom konfliktu.

Sada, po podacima austrijskog lista Di Pres, libijski veterani prenose svoje iskustvo borcima takozvane Sirijske slobodne armije.

O tome da poslednje aktivno štite profesionalci specijalnih službi, u prvom redu Velike Britanije, kao i Nemačke i drugih službi zemalja NATO-a, govorilo se već mnogo puta. U koridorima vlasti ovih zemalja očigledno nemaju ništa protiv da u Siriji upotrebe libijske aršine u širim razmerama. Za vreme nedavne posete državnog sekretara SAD Hilari Klinton Turskoj bilo je reči o mogućnosti formiranja zone zabranjene za letove iznad Sirije. Ovu ideju između ostalog podržavaju drugi partneri NATO-a. Da ne govorimo već o direktnim pozivima Bašaru Asadu da dobrovoljno napusti svoju dužnost. Sve je vrlo slično. Ali Vladimir Anjuhin, potpredsednik ruske Akademije geopolitičkih problema, skeptičan je.

Ipak situacija je potpuno različita. Ovde ispada po izreci: i hteli bi, i ne bi. Zašto je Evropa oprezna? Zato što je presedan već postojao. U Libiji je, činilo bi se, sve bilo isplanirano, nafta je trebalo da potekne u rekama. Ali ne, to nije ispalo tako.

U svakom slučaju, isti taj nedeljnik Di Cajt koji je predvideo neizbežnost intervencije u Siriji, upozorava: Svima treba da bude jasno: ono što predstoji međunarodnoj zajednici biće mnogo masovnije, dugotrajine i skuplje nego 7587 vazdušnih napada NATO-a na Libiju. Ovome nema šta da se doda.