Gej parada pod sviralom Saveta Evrope

Mogući neodlazak ruske delegacije na predstojećee zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) izazvao je pometnju u medijima. Ipak, uprkos odbijanju predsednika donjeg doma ruske Državne dume Sergej Nariškina da ide u Strazbur, delegacija će ipak otići. Stručnjaci ističu da je sadašnja situacija - direktna posledica beskrajnih pokušaja EU da koriste PSSE kako bi utvrdili političke odnose sa Rusijom. Ministarska konferencija o omladinskoj politici Saveta Evrope završena je sa primesama seksualnog skandala.

Odbijanje predsednika donjeg doma ruske Državne dume Sergeja Nariškina da ide u Strazbur u vezi je sa neslaganjem sa projektom rezolucije o Rusiji. U slučaju njenog usvajanja, Moskva će morati da čini mnoge ustupke u njenoj spoljnoj i unutršnjoj politici. Na primer, čto se tiče izbornog zakonodavstva, zakona o partijama, mitinzima i tako dalje.

Možda bi i trebalo da Rusija iskoristi svoje pravo da bojkotuje sednice PSSE, gde planiraju da joj sude, podvukao je direktor Centra političke informacije Aleksej Muhin:

- Sudeći po poslednjim reagovanjima, radi se upravo u sudnici. Nakupilo se dosta tih takozvanih imidžnih projekata, gde i Evropa i SAD sa velikim zadovoljstvom, pred Rusiju iznose zahteve u vezi sa npr. ljudskim pravima, koji zapravo ni u našim očima ni u očima ostatka sveta nisu gresi, a po prirodi stvari su unutrašnja pitanja Ruske Federacije. Sa druge strane, Rusija ne bi trebalo da se odrekne učešća u mehanizmima, niti korišćenja takvih instrumenata delovanja na evropsko društvo, koje ima zahvaljujući članstvu u PSSE. Ipak, demarš koji je uputio Sergej Nariškin, potpuno je opravdan.

Uvertira ovoj konfliktnoj situaciji oko odlaska delegacije ruske Državne dume u Strasbur je bio događaj kojim je trebala biti završena 9. konferencija ministara za omladinska pitanja. Prvi put u istoriji održavanja ovih konferencija, nije bila usvojena završna rezolucija. Po pisanjima inostranih i ruskih medija, u tekst već predviđene rezolucije, evropljani su neočekivano dodali tačku koja se tiče prava homoseksualaca, insistirajući na tome, da ova tema mora postati prioritetna. Rusija je blokirala usvajanje rezolucije. Zapravo, Švedska i Belgija su odbile usvajanje dokumenta, kaže generalni direktor Centra kompleksnih evropskih i međunarodnih istraživanja Timofej Bordačev i dodaje da je problem mnogo širi:

- Ako se govori uopšteno, problem i jeste u tome što sada Rusija i Evropska Unija, najpre EU- pošto ih je mnogo, čine većinu u svakoj međunarodnoj organizaciji i koriste govornice- Saveta Evrope, OEBS za definisanje međusobnih političkih odnosa. Pri čemu ne direktno, ne u dijalogu EU sa Rusijom gde je sve idealno- održavaju se samiti, dolazi Barozu, Rompej, Ešton i ljubazno razgovaraju sa Putinom i Lavrovom, već upravo koristeći govornice tokom konferencija raznih organizacija.

Hiperaktivnost evropske zajednice objašnjava se lako, misli Aleksej Muhin: za Evropu je pitanje prava homoseksualaca- suštinski, da ne kažemo izborni problem. Zato su evropljani prinuđeni da ta pitanja rešavaju ne samo u okviru svojih država, već da ih iznose i na međunarodnom nivou.