Peking „otkazao“ 40. godišnjicu diplomatskih odnosa sa Tokiom

Subota, 29. septembar je trebao biti svečani dan u istoriji japansko- kineskih odnosa. Ravno 40 godina unazad, 1972. godine, dva velika Zmaja Azije potpisali su dogovor kojim su bili uspostavljeni diplomatski odnosi među Kinom i Japanom. Nekada su se čak i obične godišnjice, koje nisu bile „okrugle“ naveliko praznovale.

Umesto praznika između Tokija i Pekinga dogodilo se nešto poput dvoboja, zbog grupe ostrva u Istočno- Kineskom moru. Za kineze to su Daojujdao, a za Japance su ona Senkaku. Tokio tvrdi, da pravo na ova ostrva polažu još od 1895. godine, do kada ona nisu imali vlasnika. Ali, Kina insistira, da joj ova ostrva pripadaju poslednjih 600 godina. Trvenja su prerasla u nešto poput vojnih dejstava sredinom septembra, kada je Tokio kupio 3 od 5 ostrva od privatnih vlasnika. U Pekingu su to ocenili kao uvredu. U Kini je došlo do talasa demonstracija i antijapanskih protesta. Vodeći japanski koncerni su bili prinuđeni da na neko vreme prestanu sa proizvodnjom.

Ruski eksperti smatraju da bez obzira na sadašnje probleme, ne bi trebalo praviti neke apokaliptične prognoze. Rukovodilac Centra za istraživanje Japana, Instituta dalekog istoka Valerij Kistanov tvrdi da su to zapravo dva dela jedne kolosalne ekonomske konglomeracije i da do rata neće doći:

- To su dve najveće ekonomije Azijatsko- Tihookeanskog regiona, lokomotive svetske ekonomije. Ako među njima dođe do narušavanja ekonomskih veza, to će se osettiti u celom Azijsko- Tihookeanskom regionu. A potom, na ekonomiju celog sveta. Tako da se mogu očekivati u tom slučaju i globalne posledice.

U Nju Jorku, tokom zasedanja Generačne Skupštine UN, ministri inostranih poslova Japana- Koitiro Gemba i Kine- Jang Cejči su razmotrili situaciju. Ali, nisu došli ni do kakvog zaključka. Sada su odnosi među ovim azijskim susedima najzategnutiji za poslednjih 40 godina. Ali, mogućnost mešanja nekih drugih država u ovaj konflikt, ruski analitičari ne vide. Čak glavni saveznik Japana- SAD- razume da bi to bilo isuviše opasno, govori Aleksandar Larin, viši naučni saradnik Instituta Daljeg Istoka, jedan od najpozvanijih eksperata za pitanje Kine:

- Druge zemlje će se potruditi da se ne mešaju u ovaj konflikt, jer ako se umešaju, to bi pretilo veoma ozbiljnoj destabilizaciji situacije u Istočnoj Aziji. A i ekonomske i političke posledice bile bi značajne. Čak se i bojim da govorim o mogućnosti bilo kakvih vojnih dejstava.

Ruski analitičari su uvereni da će ova usijana retorika oko ostrva još kratko trajati, i da će se konflikt postepeno smiriti a situacija mirno rešiti.