UDAR na „Regione“ i druga pitanja ukrajinskih izbora

U nedelju Ukrajina bira novi sastav parlamenta, i mislimo da ne treba da objasnimo zašto ovaj događaj pažljivo prati Rusija. Osim toga, izbori su kod ruskih suseda poslednjih godina uvek proticali uzbudljivo. Setimo se samo jednog vrlo indikativnog vica – strane nikako ne mogu da postignu kompromis: Juščenko je rešio da vodi pregovore iza zatvorenih vrata, a Janukovič iza otvorenih. Morali su da postave kružna vrata.

Pravde radi treba reći da se od tih dalekih narandžastih vremena mnogo toga izmenilo. Bivši predsednik Viktor Juščenko već odavno nije među glavnim političkim poslenicima Ukrajine, Viktor Janukovič je naprotiv na čelu države, a njegova stranka Partija regiona je favorit predizborne trke. Ipak, i stranka vlasti ima dostojne konkurente, šta više, za samu stranku ima pitanja. O svemu tome ćemo govoriti za okruglim stolom, sa zamenikom direktora Centra za ukrajinistiku i belorusistiku istorijskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov, članom saveta za međunacionalne odnose pri predsedniku RF Bogdanom Bespaljkom i Draganom Stanojevićem, predsednikom međunarodne asocijacije Ujedinjena srbska dijaspora Evroazije sa sedištem u Kijevu.

Da počnemo UDAR-om (Ukrajinska demokratska alijansa za reforme) boksera Vitalija Klička, čoveka poznatog u svetu, neka nam oproste vlasti zemlje, mal te ne više nego čitav ukrajinski politički establišment zajedno. Do danas teško je shvatiti da li je njgova stranka džoker ili sila koja privlači birače na račun novine i harizme lidera, ili instrument uz pomoć kojeg se mogu odvući glasovi?

Bogdan Bespaljko: Mislim da Udar predstavlja sve navedeno. Sa jedne strane, partija je očigledno formirana kao opoziciona, i uz određene nade „regiona“ da će odvući glasove glavne opozicione stranke Batkivščina. Birači su sada veoma umorni od političkog života uopšte, i UDAR je malo uzdrmao biračko telo, između ostalog teško da će apatija Ukrajinaca biti potpuno prevladana. Za mene je očigledno oslanjanje Kličkove stranke na nacionalistički orijentisane birače, možda ne u toj meri kao što to čini udruženje Sloboda, čiji lider sebe određuje kao radikalnog ukrajinskog nacionalistu i prilično uspešno epatira. Za UDAR je karakterističan ukrajinski nacionalni diskurs: bez obzira na to što je sam Kličko, baš kao i njegov brat, aspolutno ruskofonski orijentisan, on je aktivno istupao protiv zakona o jeziku koji u stvari nikakve posebne statusne prednosti ruskom jeziku nije davao. Ipak, to je bio jedan od startnih elemenata njegovih programa. Tako da bih rekao da je stranka Klička stranka ruskofonskih ukrajinskih nacionalista.

Dragan Stanojević: Moram reći da je „Udar“ boksera Klička samostalna politička snaga, nova snaga na ukrajinskoj političkoj sceni. Međutim, u njenim redovima je dosta starih, poznatih političara. Između njih imamo i nekoliko vrlo neobičnih, prema kojima se nejednoznačno odnose. Mislim da će veći deo predstavnika partije „Udar“ Klička, koji će biti u novom sazivu parlamenta, ipak na kraju krajeva glasati solidarno sa „Partijom regiona“. Zato što većina tih novih poslanika- oni su predstavnici biznisa i mislim da je ipak njihov cilj očuvanje ili umnožavanje svojih biznis kapaciteta. Ipak, moram reći da ovde ide kampanja- „jedno je biti bokser u ringu, drugo je voditi državu“. Međutim, Kličko je već dokazao u Kijevu da ima određena znanja, određene ljude koji mogu da deluju. Ali, kada gledamo njihov spisak, vidimo da tu ima dosta pitanja: da li je to nova politička sila ili je to nova biznis struktura.

Mogu li izbori u Ukrajini biti proglašeni nedemokratskim i čime to preti zemlji? Lider Batkivštine Arsenij Jacenjuk smatra da će to dovesti do obustave procesa zbližavanja sa EU i mal te ne do izolacije Ukrajine? 

Bogdan Bespaljko: Teško. lider Batkivštine čini ono što mora. On plaši, a nama nije strašno, zato što Jacenjuk nije sam po sebi strašan. Vitalij Kličko bar može da slomi vilicu, a Arsenij Jacenjuk prosto pokušava da zaplaši birače da će u datoj situaciji morati da se ide na novi Majdan, od čega je narod već umoran. Ne mislim da će se EU odlučiti na tako obziljne korake kako bi poremetila političko konsenzus u Ukrajine. Za jake geopolitičke faktore mnogo je jednostavnije dogovoriti se sa pobednikom, ili da se on dogovori sa drugim učesnicima procesa, kako bi na kraju krajeva mogao da se vodi razgovor sa EU o onomi pitanjima koja su za nju važna. A za EU su važna pre svega pitanja vezana za ekonomiju, energente. Niko neće ozbiljno destabilizovati sitauciju u Ukrajini, ne želi i neće imati za to dovoljne resurse, kako se meni čini. Kada bi Zapad želeo da nokautira Partiju regiona, on bi odavno pokrenuo taj proces. U stvari aktualne vlasti nemaju ozbiljne konkurente: Timošenko se nalazi u političkoj komi, Jacenjuk je neskriveno slab političar, Kličko se gura na vlast, ali on je svestan da dovoljne resurse da poljulja položaj vladajuće elite nema: njemu je jednostavnije da se dogovori i zauzme odgovarajuću nišu. Komunista Simonjenko će biti srećan zbog toga što će doći u parlament, dobijaće dobru platu, isto kao i 18-20 saradnika. A svi ostali će im zavideti. Kako bi se organizovao Majdan nije dovoljan džak para. Potreban je neki jak politički faktor, on mora da ima podršku stanovništva, niz nevladinih organizacija, koje će sprovoditi određenu informacionu politiku, ali sada ja to ne vidim.

Dragan Stanojević: Što se tiče priznavanja rezultata izbora u Ukrajini, to je jedna od tehnologija, koju mi znamo, koju primenjuju neke zapadne sile. Taj proces u principu u Ukrajini je započet još pre nekoliko meseci po nekim mojim posmatranjima, a i posmatranjima nekih eksperata, koji se bave tom tematikom. Mi smo videli analognu situaciju i u Moskvi, odnosno u Rusiji posle predsedničkih i parlamentarnih izbora. Naravno, postoji velika razlika. Ono što je bilo pokušano u Moskvi je jedna jako slaba opozicija za razliku od ukrajinske koja ima realan autoritet i realan uticaj na narod . I ako je još potpomognuta zapadnim centrima uticaja, ovi izbori pokušavaju već danas da predstave u negativnom kontekstu pa će najverovatnije u zavisnosti od njihovih rezultata biti i adekvatne reakcije. Mislim da su to uglavnom te države evroatlantskog regiona, koji samo u stvarnosti uslovljavaju današnju ukrajinsku vlast. Mislim da će teško biti reči o nekom objektivnom radu posmatrača i posmatračke misije. Međutim, već deset godina Ukrajina razgovara sa Evropskom Unijom. Mislim da nisu dostigli nekih bitnih rezultata, a mislim i da neće dostići, pa čak i nezavisno od rezultata ovih izbora.

Da li postoje u Ukrajini političke snage koje se zalažu za stupanje u carinski savez sa Rusijom, i koji je njihov potencijal? 

Bogdan Bespaljko:  U stvari, neki ga deklarativno podržavaju, ista ta komunistička partija, ali to se sve nalazi na nivou imitacije političkog procesa. Isti ti komunisti ne računaju da će im poći za rukom da to postignu, isto kao i državni status za ruski jezik. UDAR i Batkivština, naravno, biće protiv Carinskog saveza – oni deklarišu težnju u suprotnu stranu. Sve što je pošlo za rukom da se postigne od Partije regiona, partije biznis-elite i pragmatičara, to je da će Ukrajina sarađivati sa Carinskim savezom, kao i sa EU, ali pri tome neće odustajati od težnje da stupi u zonu slobodne trgovine sa EU. To je sve nivo retorike i ne više, zato što kako realno možete da budete zona slobodne trgovine EU i nekako da ulazite, da sarađujete sa Carinskim savezom. To je sasvim nejasno. Ovu retoriku treba prihvatiti kao pokušaj delovanja na birače ili umirivatnja spoljnih faktgora, za koje je, naravno, postupak važniji od reći.

Dragan Stanojević: Ja sam učestvovao na nekoliko tih okruglih stolova, konferencija, gde se pitanje ticalo Carinske unije sa Rusijom, i uključivanje Ukrajine, i tako dalje. Znam nekoliko eksperata između kojih je i gospodin Valerij Muntjan, koji je jedan od najvećih ekonomskih eksperata, koji je matematički pokazivao koliko je isplativa Ukrajini saradnja sa Carinskom unijom, i tako dalje. Međutim, pošto je to vrlo kompleksno pitanje, političke elite ove države nemaju jasan stav po tom pitanju.

Posetu Viktora Janukoviča Moskvi, održana u poslednjoj nedelji pred izbore, mnogi su shvatili kao pokušaj Partije regiona da dobije podršku Rusije, a ujedno da pokaže svojim biračima ko je garant lojalne politike prema Moskvi. 

Bogdan Bespaljko: Mislim da je gospodin Viktor Janukovič došao radi određenih konsultacija sa ruskom elitom, kako bi dobio od njih podršku. Sva ova razmatranja političkih pitanja se vode prećutno, tako da teško da ćemo saznati detalje. U svakom slučaju za Ukrajinu Rusija je vrlo važna i ona u izvesnoj meri zavisi od nje. Ali u suprotno je takođe jasno, zato pitanja vezana za bolne tačke po pravilu se ne deklarišu. Što se tiče garanta proruske politike, takvo mišljenje je postojalo ranije, sada već obični građanin ima jasnu prestavu da je partija regiona upravo ukrajinska partija, to je partija ukrajinske buržoazije koja uz to nije tako radikalno-nacionalistička, kao druge, koje su ranije bile na vlasti. U svojoj većini ruskofonski jugoistok Ukrajine će naravno glasati za Partiju regiona, u značajnoj meri zato što više nema za koga da glasa. Može naravno za nacionalističku Slobodu, koja će minirati političke procese, ali mislim da teško da neko želi da završi život samoubistvom.

Dragan Stanojević: Da, naravno da je to bio pokušaj upravo dokazivanja da „Partija regiona“ ima dobru saradnju i da je ona ta koja će obezbediti interes tog dela naroda koji je opredeljen prema saradnji sa Rusijom. Međutim, znajući, komentare i mišljenja baš tih proruskih snaga koje se nalaze u Ukrajini, mogu da kažem da oni ne veruju mnogo tim sastancima, jer kažu da je prošlo dosta vremena i da je ova vlada mogla da pokaže mnogo bolje rezultate, počev od problema sa jezikom, pa i mnogih drugih problema.

I što je najvažnije kada smo već dotakli tu temu: ko je favorit parlamentarnih izbora u Ukrajini. 

Bogdan Bespaljko:  Po onim prognozama koje daju neki eksperti, UDAR može da dobije 20%. Ne mislim da će uspeh UDAR-a biti tako velik, ali mandata će Kličko dobiti verovatno više nego Batkivščina. Takođe mislim da će proći Komunistička partija Ukrajine, ali to je već na ivici prolaznosti, i moguće je da će to biti poslednji njen pohod na Parlament: komunisti su veoma postradali od skandala vezanih za njihovog lidera, i mada su podržavali ruski jezik i vodili polemiku protiv oligarha, za mnoge je već očigledno da je to određeni biznis-projekat, opozicija koja ne odražava težnje birača. Partija Regiona, naravno, dobiće, ali manje nego na šta računa, i manje nego što ima sada. Ona će biti primorana da traži kompromise sa drugim strankama, ali sa stanovništa jakog. I nadalje će upravo ona određivati politiku zemlje, između ostalog u pogledu Rusije, kao jednog od najvažnijih partnera Ukrajine, možda čak najvažnijeg.

Dragan Stanojević: Ako analiziramo poslednja sociološka istraživanja, da će u novom parlamentu najveći procenat imati „Partija regiona“ i Komunistička partija Ukrajine, koja i dalje ima svoj stabilni elektorat, jer oni, naravno, govore o tome kako je privatizacija bila loša, kako treba vlast vratiti narodu i t.d., pa na takav način i dalje pridobija građane. Mislim da će „Partija regiona“ i Komunistička partija Ukrajine formirati većinu, što može da bude 240 do 250 poslanika. Međutim, vrlo je verovatno da će se posle formiranja te većinske koalicije njima pridružiti možda još jedno 20-tak - 30 poslanika koji će je ojačati.

I poslednje pitanje: mogu li biti zanimljivi Srbiji rezultati izbora u Ukrajini? 

Bogdan Bespaljko: Naravno, oni treba da budu zanimljivi sprskom narodu. Ukrajina je jedna od najvećih država Evrope, jedna od najvažnijih sa geopolitičke tačke gledišta. Pošto RF, Ukrajina i Srbija predstavljaju deo Evrope, procesi koji se dešavaju u susednim zemljama, neizbežno će uticati na ostale države: ako na osnovu rezultata izbora u Ukrajini popuste pozicije Rusije, znači oslabiće i pozicije Srbije. Sa svoje strane Balkan je složen region i meni se čini da tamo nisu završeni svi procesi, a oni će već uticati na Rusiju i Ukrajinu.

Dragan Stanojević: Vrlo su bitni. Iako je naš prioritet broj jedan Rusija, ali Ukrajina je takođe jedna od prijateljskih, bratskih država, i naš interes je i bliska saradnja na političkom nivou, bliska saradnja, naravno, na ekonomskom nivou. Jako, jako smo zainteresovani da Ukrajina i Srbija – iako to ranijih godina nije bio slučaj – intenziviraju svoje odnose, unaprede ih.