Raspad Ukrajine je moguć, ali malo verovatan

U Ukrajini je završena predizborna kampanja za Vrhovnu skupštinu. U parlament, po anketama, prolaze četiri stranke i jedno političko udruženje. Sudeći po svemu, nijedan od pet igrača, čak ni u koaliciji s najverovatnijim saveznicima neće imati stabilnu većinu.

Efikasnost rada ukrajinskog parlamenta u novom sastavu može biti vrlo niska, jer će poslanici veći deo vremena provoditi u sporovima. Pesimizam pojačava i činjenica da strane koje sporu ne dele pojedinosti, već doktrine. Vrhovna skupština 7. saziva predstavljaće prilično vernu kopiju ukrajinskog društva, koje nije podeljeno samo po kulturno-etničkim i religioznim svojstvima, već još i na idejnom planu. Po kriterijumu ocene istorijske uloge Ukrajine i vektora razvoja njene državnosti.

Situacija se pogoršava još i zbog toga što je ceo spektar stvari kojima birači daju prednost obeležen jasnim geografskim zonama. Stručnjaci kao uslovnu biračku granicu navode Dnjepar. Leva obala Ukrajine zajedno s autonomnim Krimom na jugu zemlje glasa za Partiju regiona, danas je to stranka na vlasti i za komuniste koji se zalažu za internacionalizam. Ukrajina s desne obale je skoro u celini za opoziciju i nacionaliste. Naravno, ova orijentacija je vrlo uslovna, kao i biračka granica. Realna slika je mnogo komplikovanija i zamršenija. Međutim, važan je princip – podela po osi „zapad – jugoistok“.

Za to postoje objektivne pretpostavke. Uključivanje Ukrajine s leve strane obale u sastav Ruske carevine dovelo je do brzog razvoja Ukrajine. A zapadna Ukrajina, koja je ulazila u sastav Austrougarske monarhije, a kasnije Poljske, sačuvala je svoj identitet na osnovu nacionalizma. „Istočnjaci“ se nisu posebno bavili nacionalnim pitanjima. Većina njih je dvojezična i nastavlja da bira ruski ili ukrajinski jezik u zavisnosti od toga na kojem je lakša komunikacija, a ne zbog političkih pogleda. A na zapadu Ukrajine, čak i ako ljudi vladaju ruskim jezikom i znaju da govore ruski, po pravilu se prioritetom smatra čuvanje ukrajinske kulture, istorije i jezika, ističe britanski istraćivač Itan Burger.

- Danas su se suprotstavljena raspoloženja samo pojačala. Ukrajinu možda očekuje raspad. Pored sveg bogatstva izbora, postoje samo dve varijante: čehoslovački i jugoslovensko-srbski scenario. To su po svom sadržaju suprotni, ali u suštini jedinstveni procesi. Dok je Jugoslavija s političke karte sveta nestala posle pravog i surovog rata, podela Čehoslovačke je bila dobrovoljna i mirna. Drugo nije uvek posledica prvog. Događaji su krenuli „plišanim“ putem, zato što međusobne pretenzije Čeha i Slovaka nisu bile obojene „velikom“ krvlju kao u srbskom slučaju. Osim toga, na Balkanu se situacija komplikovala zbog međukonfesionalnih trvenja.

Ovde je situacija u Ukrajini bliže čehoslovačkom modelu. Čak bez obzira na to što istočne oblasti ispovedaju pravoslavlje, a zapadne katolicizam. Zbog toga su eksperti smatraju da je verovatniji manje-više miran razvoj događaja u slučaju raspada zemlje. Ni zapadni, ni istočni susedi Ukrajine neće dozvoliti da se zapodene velika tuča. Jer, Evropa je nešto naučila iz balkanske lekcije. Uostalom, većina stručnjaka raspad Ukrajine smatra gotovo neverovatnim. Između ostalih, i glavni urednik časopisa „Rusija u globalnoj politici“ Fjodor Lukjanov:

- Mislim da se Ukrajina ni u kom slučaju neće raspasti. Čehoslovačka, Jugoslavija i Sovjetski Savez su se raspadali po postojećim administrativnim granicama. One su mogle biti apsolutno proizvoljne, ali su postojale. Ukrajina ima kajnje mešovit sastav, ali je u izvesnom smislu celovita. Zato mi se čini da nema osnova za očekivanje raskola. Tačnije, raskol postoji, ali ni na koji način neće biti institucionalizovan. To je takva dijalektika kad je glavni deo zemlje, a to je uslovno govoreći - istok, ali je nacionalna ideja na zapadu. I istok bez ovog zapada gubi oslonac. Ipak ne ćeli da postane Rusija. Moraju da se trpe međusobno.

Takođe, eventualni raspad Ukrajine bi mogla da spreči reforma ustava, po kojoj bi se zemlja iz unitarne države pretvorila u federaciju. Ovo će napraviti tampon-zonu između njenim istočnim i zapadnim oblastima. Doći će do svojevrsnog „zamrzavanja“ postojećih protivrečnosti do boljih vremena, kad se nove generacije Ukrajinaca budu pogledale u oči bez istorijskih predrasuda.

Sergej Duz,