Ostavke u Bi-bi-siju kao signal za skore reforme

Generalni direktor Britanske korporacije Bi-bi-si Džordž Entuisl dao je ostavku posle skandala oko neosnovanih optužbi za pedofiliju. Postavljen je svojevrsni rekord: 54-dnevni boravak na najvišoj rukovodećoj dužnosti bio je najkraći u istoriji koropracije.

Povod za ostavku Džordža Entuisla je bio večernji program vesti Njuznajt u kojem su optužbe za pedofiliju bile upućene nekom visokom političaru konzervativcu iz doba Margaret Tačer. Ubrzo je zaintrigirana javnost saznala da je moguće reč o lordu Alisteru Mekelpajnu. Poslednji je u svojoj zvaničnoj izjavi opovrgao privrženost poroku i pripretio sudom. Narednog dana generalni direktor Entuisl je priznao da slične optužbe ne treba da se izriču bez odgovarajuće provere.

Priča oko lorda Makelpajna je pokrenuta u kontekstu priče jednog od najpopularnijih voditelja Bi-bi-sija Džimija Sevila koji je prošle jeseni preminuo u 84. godini. Policija ga smatra krivim za mnogobrojne seksualne zločine protiv maloletnih lica. Pogram Njuznajt je pripremio siže koji na kraju nije ni bio prikazan. Uočima britanskog javnog mnjenja je ispalo da Bi-bi-si s jedne strane prikriva prve kriminalce, a sa druge da potkopava reputaciju čestitih ljudi.

Enuisl je postao talac sitaucije koja je nastala pre njega. Bi-bi-siju su odavno potrebne reforme. Bivši saradnik korporacije Konstantin Egert u intervjuu za Glas Rusije izjavio je da su neprijatnosti posledica između ostalog neprilagođenosti realijama savremenog medijskog tržišta.

- Sa jedne strane korporacija treba da bude apsolutno nepristrasna, vrlo dobro da proverava svoje izvore. I čak, sprovodeći novinarsku istragu, da poštuje prilično ozbiljne norme predviđene u osnivačkim dokumentima, između ostalog Kraljevskoj povelji. Sa druge strane, ona je primorana da konkuriše drugim kanalima, uošte drugim medijima i da konkuriše sve oštrije, tako da je to za korporaciju koja prati određen skup ravila, između ostalog u pogledu senzacija, sve teže.

Probleme Bi-bi-sija oštro prihvata većina Britanaca. Finasiranje korporacije se vrši od takozvane pretplate vlasnika televizora. Tako da bukvalno svaka engleska porodica predstavlja svojevrsnog sponzora nezavisnog unutrašnjeg programa. Visinu pretplate određuje vlada. Zbog inflacije realna cena se smanjuje, i u tome mnogi eksperti vide instrument uticaja države na redakcionu politiku korporacije. Drugim rečima, tako potrebne reforme se koče banalnim nedostatkom novca.

Džordža Entuisla nam je zaista žao. Ali osećanja ne treba da zaklone suštinu problema. On je postupio kao džentmlmen, polazeći od sopstvenog shvatanja mere odgovornosti za žalosno stanje stvari u Bi-bi-siju. Ipak ovu odgovornost očigledno treba da deli sa bivšim direktorom aktualna britanska vlada i lično premijer Kameron, zahvaljujući čijoj skarednosti zemlja rizikuje da se liši takvog nacionalnog simbola kao što je Britanska radiotelevizijska korporacija, koaj je za 85 godina postojanja ostala simbol nezavisne i kompetentne žurnalistike.