Kako su američki penzioneri rešili da zarade kod Hašima Tačija

Na Balkanu je odavno poznato da bivši državni sekretar SAD Madlen Olbrajt i njen stariji drug general Vesli Klark, bivši komandant NATO snaga za vreme bombarovanja Jugoslavije, jesu davnašnji prijatelji i poklonici Hašima Tačija. Oni ni danas ni malo ne žale što su radi "spasa" kosovskih Albanaca davali naredbe da se unštavaju jugoslovesnki gradovi i sela.

Madlen Olbrajt često pitaju šta je osećala kada je NATO donosio odluku o početku operacije Saveznička sila. U intervjuu za Hufington Post ona je bila veoma otvorena: Žalim samo o tome što nismo počeli vazdušnu operaciju protiv Jugoslavije ranije. Mislim da smo u martu 1999. godine postupili sasvim ispravno. Penzionisani general Klark bez senke sumnje takođe svugde ponavlja da su Amerikanci i NATO spasili kosovare. "Mi smo učinili sve ispravno, druge odluke nije moglo biti. Drugo nije ni trebalo očekivati."

Pred poečtak bilo koje vojne operacije u Pentagonu i Ciji unapred proračunavaju koji profit može da se izvuče posle njenog završetka. Važno je da se na vlasti nađu potrebni ljudi koji će se boriti za demokratiju, a ujedno puštati svoje dojučerašnje pokrovitelje i zaštitnike da odgrizu lakoćom zalogaj.

Za 50 godina Srbija je uložila u infrastrukturu Kosova i Metohije preko 17 milijardi dolara. Sada Hašim Tači i njegovo okruženje osvajaju sve što je bilo učinjeno i izgrađeno tih godina. To je naše, mi smo domaćini Kosova. Sve što postoji na kosovskoj teritoriji pripada samo nezavisnoj državi – evo glavne teze prištinskog rukovodstva. Tači i njegov tim pozivaju iz čitavog sveta investitore, sve koji su spremni da za male pare preuzmu pod kontrolu važne objekte industrije Kosova i Metohije. Ko će odbiti da zaradi tamo gde se nagoveštava neverovatni profit? Svaki biznismen će jurnuti na Kosovo sa džakom para, kada mu daju takve garancije.

Aktualni kosovski "premijer" odavno je saznao da treba požuriti sa privatizacijom. jer Beograd može u svakom trenutku da zatraži bar deo svoje imovine. Šta ako odjednom Brisel podrži pravedne zahteve srbskog rukovodstva? U Prištini na sve strane govore da je sada pravo vreme, uz buku se može sve uzeti, a zatim nek bude šta bude. Dok se okrenete, vlasnik može da bude drugi. Na međunarodne sudove mogu da odu decenije.

Američki sponzori Tačija to odlično shvataju. I žure bogati i vrlo uticajni penzioneri Madlen Olbrajt i Vesli Klark da dobiju  zalogaje kosovskog privatizacionog kolača. Klark je još na proleće dao prijavu za dozvolu za istraživanje naslaga uglja na Kosovu. A rezervi je tamo 16 milijardi tona. Više u Evropi nema niko. General je planirao da iz tog uglja pravi do sto hiljada barela sintetičke nafte dnevno. Milijarde dolara danas i sutra. Dovoljno ne samo za decu generala, već da ostane i unucima i praunucima.

Ne zaostaje za kolegom ni gospođa Olbrajt. Ona već danas poseduje najvećeg mobilnog operatera Kosova, firmu Ipkonet. Ali apetit, kako kažu, dolazi za vreme obroka. Unapred znajući da Hašim Tači neće moći da je odbije, bivši državni sekretar SAD je zamislila da kupi preduzeće Telekom Kosova. A to je skoro milion pretplantika mobline veze i sto hiljada stacionarnih telefona.

Tako da nema nesebične ljubavi. Amerikanci su pomogli Tačiju da postane domaćin, svugde su lobirali nezavisnost pokrajine, a sada mogu da dobiju svoje bonuse. Teško da će Olbrajt i Klark izgubiti tender. Naravno, Priština pokušava da odglumi pošten konkurs, poziva još nekog ko takođe želi da zaradi. Ali to će biti obični šou u kojem su unapred poznati pobednici. Radi biznisa i počinju ratovi. Danas mnogi vodeći ekonomisti sveta ne kriju da radi toga da američki dolar i dalje vlada svetom, stalno treba održavati vojne konflikte. Bez toga ogromni nosači aviona pod nazivom SAD jednostavno će potonuti.

Konstantin Kačalin,